Владика Пајсије: О блудном сину и истинском покајању
Владика диоклијски Пајсије говорио је о удаљавању човека од Бога и снази покајања као повратку извору живота.
Тумачећи јеванђелску причу о блудном сину на Литургији у Цетињском манастиру 8. фебруара 2026, Епископ диоклијски Пајсије истакао је да се она не односи на неко давнашње време и далеку земљу, већ на читав људски род и сваког човека понаособ. Како је рекао, сви људи током живота могу да се препознају и у млађем и у старијем сину из ове приче.
Говорећи о млађем (блудном) сину, владика је указао да човек често напушта Бога, извор живота, тражећи самосталност и сопствени пут, не схватајући да без заједнице с Богом не може донети духовни плод. Подсећајући на јеванђелску поруку, нагласио је да, као што лоза не може донети род ако се одвоји од чокота, тако ни човек одвојен од Бога не може истински живети.
Владика Пајсије нагласио је да је трагедија млађег сина управо у том удаљавању, али да се у тренутку највећег пада јавља и почетак спасења. Сећање на очеву доброту и живот у његовој близини рађа разумску одлуку да се врати, што постаје почетак истинског покајања.
Како је поучио архијереј, повратак сина није дочекан осудом, већ љубављу и радошћу, чиме се показује да Бог прихвата покајаног човека као да никада није отпадао. Отац, који сина дочекује с прстеном, најлепшом хаљином и гозбом, управо је слика Божије милости која превазилази људску логику и схватање правде.
СПН је писао о Литургији у Цетињском манастиру којом је 8. фебруара 2026. началствовао митрополит Јоаникије.
