Без благодати Божје ниједан подвиг није довољан – патријарх Порфирије
Смирење није одрицање од труда и подвига, већ свест да је све што човек има и чини могуће једино благодаћу Божјом, нагласио је Патријарх.
Беседећи у храму Александра Невског у Београду 1. фебруара 2026, патријарх је објаснио зашто је цариник оправдан, а фарисеј није. Патријарх је истакао да смирење представља правилан и истинит однос човека према Богу – цариник не нуди Богу своја дела као доказ праведности, већ моли за милост, свестан сопствене немоћи.
Према речима архијереја, смирење није умањивање човека, нити порицање личне одговорности и труда. Напротив, оно подразумева јасно разумемо да и труд и подвиг имају смисла само ако су прожети благодаћу Божјом. Човек је позван да се труди, али и да зна да без Бога не може учинити ништа суштински спасоносно.
Патријарх је нагласио да смирење руши илузију самосталне праведности. Када човек схвати да је све дар, па и праведност – тад престаје да се пореди с другима и уздиже себе изнад ближњих. Уместо осуђивања, рађа се покајање, а уместо гордости – благодарност.
Патријарх посебно истиче да смирење отвара простор за деловање благодати. Бог не одбацује труд, али не прихвата гордост. Зато је смирено срце место у које благодат може да се усели и преобрати живот човека.
Тако и лик цариника није пример пасивности, већ духовне будности. Он показује како изгледа стајање пред Богом без оправдавања, без самохвале и без прикривене гордости.
Патријарх Порфирије и раније је поучавао о томе како је смирење чувар истинске вере.
