Патријарх Порфирије: Гордост нас удаљавања и од Бога и од ближњег
Гордост и самодовољност нису само лични пороци, већ стање које човека одваја од Бога и разара сваку истинску заједницу, упозорио је Патријарх у беседи.
Говорећи о јеванђељској причи о фарисеју и царинику, током беседе у храму Александра Невског у Београду, 1. фебруара 2026, патријарх Порфирије указао је да фарисеј није одбачен зато што је поштовао закон, постио и давао милостињу, већ зато што је себе поставио као меру свега.
У том стању, човек више не осећа потребу за Богом, јер верује да је сам себи довољан и да сопственим снагама стиче праведност, истакао је патријарх.
Према његовим речима, постоје различити облици гордости, али је њихов исход увек исти. Један облик је презир према другима, а други приписивање сваког добра искључиво себи. Оба облика воде ка прекиду заједнице, јер човек који себе уздиже неминовно удаљава и Бога и ближњег од себе.
Патријарх је нагласио да формално испуњавање заповести не значи и истински духовни живот. Побожност која није праћена смирењем постаје само спољашња форма, лишена суштине. У таквом односу, вера се своди на списак заслуга, а не на живи однос са Богом.
Указујући на опасност самодовољности, Патријарх је поручио да човек који мисли да му Бог није неопходан, заправо затвара врата благодати. Управо у томе лежи дубина јеванђелске опомене, јер се грех не састоји само у погрешним делима, већ и у унутрашњем ставу који Бога гура на маргину људског живота.
СПН је раније писао да је патријарх поучио да се заједница с Богом мери односом према човеку.
