Јефимијини дарови Хиландару
Првом српском песникињом се сматра љубостињска монахиња Јефимија.
Пре примања пострига, Јефимија је била деспотица и звала се Јелена. Рођена је око 1350. године у породици познатог властелина Војихне, господара Драме у време цара Душана. Била је удата за деспота Јована Угљешу Мрњавчевића, иначе великог добротвора светогорских манастира.
Њен живот се у једном тренутку драстично променио. Након смрти оца, уснуо је и Јеленин син јединац, четворогодишњи Угљеша. Обојица су сахрањени у Светом манастиру Хиландару, у саборном храму – син у наосу, а отац у припрати. Будући да никада није могла да посети гроб сина, монахиња Јефимија је писала стихове и даривала манастир Хиландар.
Поклонила је Хиландару диптих са урезаним молитвеним стиховима велике туге, што представља прву забележену песму прве српске песникиње. Стихови су написани између 1368. и 1371. године.
Унутрашњи део диптиха је израђен техником дубореза са приказима Богородице, пророка, сцене Аврамовог гостољубља и апостола и оквиром од сребра, бисера и драгог камења.
Корице диптиха су такође израђене од племенитих метала са стиховима:
"Удостоји, Владико Христе, и ти, пречиста Богомати, мене јадну да свагда бригујем о одласку душе моје, што угледах на родитељима ми и на рођеном од мене младенцу, за ким жалост непрестано гори у срцу моме, природом матерњом побеђивана“.
Монахиња Јефимија је 1399. године послала манастиру и монументално украшену завесу за царске двери на хиландарском иконостасу.
Није познато да ли је лично везла завесу, вероватније је да је осмислила и посматрала веште везиље како израђују посебан поклон Хиландару.
Завеса од црвене свиле је украшена златовезом, са централном фигуром Христа, два анђела, Св. Василијем Великим и Св. Јованом Златоустим. На два слободна поља су извезени надахнути стихови на српском језику, ћирилицом.
Оба поклона прве српске песникиње се брижно чувају у ризници манастира Хиландара.
Раније је СПН писао о новој епизоди Поп рецензија.
