Савремена археологија: Нова открића о хришћанском наслеђу српских земаља

Др Дејан Радичевић, доцент Одељења за археологију Филозофског факултета Универзитета у Београду, одржао је предавање с презентацијом на тему „Презентација савремених археолошких истраживања у српским земљама“ 24. децембра 2025, у организацији Групе за историју Цркве.

На почетку предавања, презвитер проф. др Србољуб Убипариповић, декан Факултета, изразио је захвалност госту што је прихватио позив да студентима и професорима представи најновије резултате археолошких истраживања, нагласивши значај оваквих сусрета за разумевање историје Цркве и духовног идентитета српског народа. Том приликом истакао је да се у будућности очекује редовно представљање нових налаза децембра сваке године.  

Др Дејан Радичевић пажњу је усмерио на истраживања на три значајна локалитета: Орловине код Малог Зворника, планини Рудник и Венчац. Говорећи о Орловинама, представио је остатке утврђеног комплекса и монументалне цркве из VI века, чија се изградња доводи у везу са великим градитељским подухватима из времена владавине Светог цара Јустинијана Великог. Тај локалитет сведочи о снажном присуству хришћанства у унутрашњости Балканског полуострва у рановизантијском периоду. Посебно су истакнута овогодишња истраживања крстионице повезане с храмом, где је откривена гробница са дрвеним сандуком, настала у исто време када и сама црква.

У наставку излагања, др Радичевић је говорио о археолошким налазима на планини Рудник, која је у XIV и XV веку била важан трговачки, верски и културни центар, нарочито у доба Деспотовине. Истакнуто је да су, поред православних Срба, на овом простору живели и трговци из Дубровника и Котора, што је оставило трага и у сакралној архитектури. Том приликом представљени су остаци једног римокатоличког храма, као и три православне цркве, које сведоче о сложеном духовном животу овог подручја.

У завршном делу предавања, пажња је посвећена локалитету Дворине – Маџарско гробље, на североисточној падини планине Венчац, где су током овогодишњих радова откривени остаци до сада непознате цркве. Према народном предању, то место доводи се у везу са двором последњег српског деспота Павла Бакића из XVI века. Током истраживања пронађен је печатни прстен са именом, за који се претпоставља да припада Богдану, његовом оцу. Архитектура цркве показује сличности са храмовима из Милутиновог периода на Косову и Метохији, као и са црквама у Чачку и Бањи Прибојској. Живопис је пренет у Музеј у Аранђеловцу, где се налази у сталној поставци.

По завршетку излагања, др Радичевић је одговарао на питања професора и студената, указујући на значај даљих истраживања за потпуније разумевање историје Цркве и хришћанског наслеђа на српским просторима. Скуп је оцењен као изузетан научни и црквено-културни догађај који ће, по општем утиску, дуго остати у сећању свих присутних.

СПН је раније писао о документарном филму „79 камена“ Растка Шејића, који говори о селу Горње Неродимље и разарању културно-духовних споменика и затирању трагова постојања српског народа на Космету.