Патријарх: О одговорности Цркве за живот народа и сведочењу вере кроз љубав
Православна вера, према поуци патријарха, није издвојена од живота, већ представља амбијент у којем народ живи, гради заједницу и сведочи Христа кроз љубав.
Патријарх је, говорећи ученицима из Вуковара о делу Светог Саве, подсетио да је он, након духовног узрастања, преузео бригу о организовању спољашњег живота свог народа. Оснивање школа, развој просвете и болница, брига о привреди, изградња храмова и уређење Цркве као јединственог тела, сведоче да вера није одвојена од свакодневице, већ је њен темељ.
Према његовим речима, Свети Сава је једанпут за свагда трасирао пут српском народу, усмеравајући га ка православној вери и чинећи да она постане атмосфера целокупног живота, без обзира на време и простор. Та вера, нагласио је патријарх, обликовала је идентитет народа баш зато што је Јеванђеље ставила у центар живота.
У том смислу, архијереј је истакао да се целокупно хришћанско учење своди на једну заповест, а то је заповест љубави. Љубав према Богу, која подразумева труд да се чини оно што Бога радује, и љубав према ближњем као према самом себи, без обзира ко је тај ближњи и какав је његов однос према нама.
Патријарх Порфирије нагласио је да православна вера позива човека да се моли за све, укључујући и оне који се доживљавају као непријатељи, остављајући суд Богу. Човек, како је поручио, неће одговарати за оно што су други чинили њему, већ за оно што је он чинио другима.
„Ми знамо да ће Бог нас питати шта смо ми другима чинили без обзира ко су они, а не шта је други чинио нама“, рекао је владика.
Зато је сведочење Христа увек сведочење љубави:
„На нама је да се молимо за све и да се трудимо да свима сведочимо Христа, а то значи љубав, јер ми потврђујемо и показујемо колико смо верни Христу кроз наш однос према другом.“
Обраћајући се младима, патријарх Порфирије их је позвао да буду добри хришћани и да на својој вери граде и лични и народни идентитет, без страха и комплекса. Љубав, као највећи дар од Бога, треба да сведоче кроз своје дарове и таленте, обогаћујући друге, али и себе добром које долази од других.
На крају, патријарх је указао да Црква живи као заједница у којој су сви једни другима потребни и у којој нико није сам себи довољан. Управо у том заједништву, заснованом на љубави, православна вера остаје жива и делатна у свету.
СПН је раније писао о патријарховој поуци да је човек створен за заједницу, а не за усамљеност.
