Објављена је монографија о јубилеју Крагујевачке Богословије
Богословија у Крагујевцу је обележила 25 година свог постојања.
Монографија споменичког карактера, објављена у јубиларној двадесет петој години постојања Богословије Светог Јована Златоуста у Крагујевцу, састоји се из више целина.
У првој се налази свечарски интониран предговор протојереја-ставрофора проф. др Зорана Крстића у којем се говори о заслужнима за оснивање и успешно трајање школе, пре свега епископима шумадијским Сави Вуковићу (+2001) и Јовану Младеновићу, као и о најважнијим питањима црквене просвете која су уочена кроз двадесетпетогодишњу праксу.
И текст епископа Атанасија Јевтића (+2021) Пети јеванђелист Свети Јован Златоусти као егзегета Речи Божје, који је прочитан у Крагујевачкој богословији 25. новембра 2007. године на симпосиону поводом 1600 година упокојења Светог Јована Златоуста, припада уводном одељку ове публикације.
Овај скуп из 2007. године може се сматрати једним од најважнијих догађаја у летопису крагујевачког богословског училишта.
Следећа целина, насловљена Оснивање Богословије Светог Јована Златоуста у Крагујевцу, садржи подсећање како је на иницијативу епископа Саве донета одлука да у јесен 1977. године почне са радом Одељење Београдске богословије Светог Саве у Крагујевцу.
Посебно је документовано сведочанство о првом радном дану нове школе у приградском крагујевачком насељу Грошници који су благословили епископи шумадијски Сава и браничевски Игнатије.
Нарочито истакнуто место добио је дан пре две и по деценије – проглашење самосталности 26. новембра 2000. године на свечаности у Крагујевцу.
Одлуку о томе је 2. новембра 2000. године донео Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве.
Након података о некадашњим и актуелним професорима Богословије, као и о осталим члановима колектива, Споменица поводом дведесет пет година од оснивања доноси централни сегмент Летопис са рубрикама у којима су приказани важни догађаји из досадашње историје.
Најчешће су истакнути почетак школске године, славске свечаности поводом прослављања Светог Јована Златоуста и матурски испити на крају школске године.
У књизи су поменути и други летописни догађаји, на пример већ помињани научни скуп поводом 1700 година упокојења Светог Јована Златоуста.
Објављени су и неки реферати које су припремали професори Богословије поводом обележавања значајних датума националне, црквене или културне историје.
А такође и записи о примању монашког пострига професора ове школе Јована Прокина и Немање Старовлаха.
И ова књига, као и сви догађаји посвећени прослављању јубилеја оснивања Богословије Светог Јована Златоустог у Крагујевцу, показују „величанственост наших богословских училишта у свим периодима наше историје.
Раније је СПН писао о промоцији књиге о Дучићу у Требињу.
