Зборник „Ава Јустин – залог предања“ представљен на Богословском факултету

У свечаној сали Православног богословског факултета у Београду 18. новембра 2025. представљен је зборник радова „Ава Јустин – залог предања“, посвећен једном од најзначајнијих савремених православних богослова. Промоцији су присуствовали Патријарх српски Порфирије, бројни наставници и гости, а вече је отворио декан факултета, јереј проф. др Србољуб Убипариповић. Он је подсетио да ово окупљање није пука презентација књиге, већ подсећање на духовни и богословски траг Преподобног Јустина који је дубоко утиснут у историју факултета.

О зборнику су говорили аутори радова учесници научног скупа: Митрополит бачки Иринеј, протојереј-ставрофор проф. др Владимир Вукашиновић и ђакон проф. др Владан Таталовић. Сваки од њих је из свог угла описао значај богословља аве Јустина за савремено доба и разлоге због којих остаје један од стубова православне мисли.

Проф. Таталовић је подвукао да то није само научна публикација, већ сведочанство живог памћења о ави Јустину. Нагласио је да Јустиново богословље није грађено академском техником, већ подвигом и молитвом. Подсетио је на његове речи да је богословље „наука над наукама“ и „уметност над уметностима“. По његовом мишљењу, зборник својом структуром, која обухвата литургијске и аскетске теме, догматику, библијска истраживања и пастирске радове, представља зрелу синтезу академског труда и црквене свести.

Проф. Вукашиновић је говорио о континуитету између научног скупа и промоције, нагласивши да се о ави Јустину говори као о савременику који живи у мисли факултета. Осврнуо се на наслов зборника, објашњавајући да израз залог предања у литургијском животу означава дар који се прима у рукоположењу, што је по његовим речима најбољи опис Јустиновог богословског наслеђа. Он је упозорио на опасност да теологија постане формализована и одвојена од Цркве, истичући да богословље има смисла само ако израста из молитвеног и литургијског искуства. Јустиново дело, додао је, остаје пример теологије која рађа живот, а не празну форму.

Митрополит Иринеј је своје излагање започео освртом на речи претходних говорника, додајући неколико личних сећања и запажања. Подсетио је да у сваком времену постоји ризик од самоувереног богословља које се удаљава од предања, док је ава Јустин увек говорио као сведок Цркве, а не као аутор приватних теорија. Поделио је и сусрет са епископом Марком из Руске Православне Заграничне Цркве, учеником аве Јустина, који је и после више деценија трагао за објашњењем једне његове мисли. То му је, како је рекао, био живи доказ да се свако ко се озбиљно бави богословљем пре или касније враћа Јустиновим текстовима.

Говорећи о зборнику, владика Иринеј оценио је да он обухвата ширину и дубину богословља аве Јустина, подсетивши и на његове ране радове, међу којима и текст о Достојевском написан још у младости. Истакао је да и у таквим радовима постоји јасна духовна проницљивост и пророчки дар. Поделио је и успомену на сусрет у манастиру Ћелије када је ава Јустин дочекао чланове Синода с дубоким смирењем, што је по његовим речима била најбоља потврда његове духовне величине.

На крају, митрополит Иринеј је позвао младе теологе да следе пример аве Јустина који је, како се каже у тропару, својим учењем и животом излио „богатство“ у срца верних. Поручио је да управо тај дух представља најсигурнији пут ка духовној луци којој стреме сви светитељи.

СПН је раније најавио овај скуп на ПБФ-у у Београду.