Хрватска власт и даље блокира дизање споменика српској породици Зец
Хрватско Министарство пољопривреде, које води Давид Влајчић из Домовинског покрета, игнорише захтев Загреба за дозволу да се на Сљемену подигне споменик убијеној српској породици Зец.
Министарство пољопривреде Хрватске и министар Давид Влајчић из Домовинског покрета месецима не одговарају на захтев Града Загреба за добијање сагласности за постављање споменика. Према писању недељника Национал, обележје треба да стоји на месту где су у децембру 1991. убијене Александра и Мирјана Зец, док је отац Михајло ликвидиран пред породичном кућом у насељу Рудеш.
Из Министарства, које је надлежно за ту локацију, тврде да „захтев такве врсте није примљен на потпис“, док из Града истичу да је сва потребна документација достављена и да је ресор био уредно обавештен.
Одбијање да се поступак оконча види се као наставак политике Домовинског покрета, који је део владајуће коалиције и често усмерава кампање против грађана српске националности, наводи портал Новости. То се нарочито односи на сећање на српске жртве и на ревизионизам у односу на злочине над Србима у Хрватској. Без јасног програмског садржаја, Домовински покрет, како се наводи, политички опстанак све више темељи на ускраћивању права грађанима српске националности и нападима на њихове представнике. Притом, рејтинг Домовинског поркета, пише портал, према последњим истраживањима једва прелази статистичку грешку.
Породица Зец већ три деценије представља један од најпотреснијих символа страдања Срба у Хрватској почетком деведесетих. Њихове две преживеле ћерке, које су се касније преселиле у Републику Српску, тек након притиска јавности добиле су одштету од хрватске Владе.
Командант злочиначке јединице Томислав Мерчеп осуђен је 2017. године на седам година затвора због наређивања хапшења 52 особе, те мучења и убистава 43 особе српске националности с подручја Загреба, Кутине и Пакраца.
Случај спомен-обележја породици Зец показује како политичке одлуке у Хрватској и данас утичу на сећање на ратне злочине и положај српске заједнице у земљи. Истовремено, поступак открива колико је тешко институционално обезбедити поштовање права и сећања на жртве, чак и три деценије након трагедије.
СПН је раније у више наврата писао о бројним злочинима над српским цивилима који су остали без казне. Злочини у Вариводама и Гошићу само су један од, нажалост, многих примера.
