Слава манастира Ђунис, светиње на месту чудесног јављања Богородице
На празник Покрова Пресвете Богородице, 14. октобра 2025, света ђуниска обитељ прославила је крсну славу и небеску Заступницу торжественим евхаристијским сабрањем.
На празник Покрова Пресвете Богородице светом архијерејском Литургијом у манастиру Ђунис началствовао је Митрополит нишки Арсеније, уз саслужење Епископа лондонског и великобританско-ирског Нектарија и Епископа хвостанског Алексеја, викара Патријарха српског Порфирија, уз представнике свештенства.
Хор цркве Лазарице из Крушевца пратио је појањем свету Литургију. Након заамвоне молитве, Преосвећени Владика Нектарије осветио је славске дарове и пререзао славски колач ове свете обитељи.
Ђунис: место јављања Пресвете Богородице и чудесних исцељења
Село Ђунис надомак Крушевца, где је манастир Покрова Пресвете Богородице, једно је од најпосећенијих поклоничких места у Србији. На том месту, према предању, 24. јула 1898, Пресвета Богородица јавила се тринаестогодишњој девојчици Милојки Јоцић.
Док је са сестрама радила у пољу, Милојка је пошла до извора по воду и тамо угледала Пресвету Богородицу, која јој је поручила да ће се на том месту исцељивати многи болесници и да треба подићи храм. Вест о чудесном виђењу брзо се проширила, а болесни и невољни су почели да долазе на извор, где су се многи исцељивали.
По благослову Светог владике Николаја Велимировића, 1934. подигнут је први дрвени храм посвећен Покрову Пресвете Богородице. Нова етапа развоја светиње почела је 1977, када је започета изградња великог каменог храма. Радови су били прекинути због забране власти 1985, али су настављени 1993, а у потпуности завршени 2001.
Храм су живописали уметници Антониос Стергиу, Слободан Јанићијевић и професор Драгимир Јашовић, док је иконостас дело иконописачке школе манастира Жича. На храму стоји натпис који сведочи да је грађен „благоизвољењем Оца, садејством Сина и благодаћу Духа Светога“ у периоду од 1977. до 1983, а живопис завршен заслугом ктитора Златка Марјановића из Београда.
Одлуком Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве 1964, светиња је добила статус манастира и постала метох манастира Светог Романа. Прво је била мушки манастир, а први игуман био је отац Климент. Од 1968. постаје женски манастир, чија је прва игуманија била Минодора, духовна наследница архимандрита Корнелија и схи-игумана Андреја, која је окупила бројно сестринство.
Сваке године 14. октобра, на празник Покрова Пресвете Богородице, у манастиру се окупља велики број верника из земље и расејања. На извору се служи акатист, а у храму света Литургија.
Верници сведоче да се на овом месту и данас дешавају многа чудесна исцељења.
Манастир Ђунис је светиња врло битна и у односу Српске и Македонске Цркве. Кад је дошло до помирења и обнове канонског јединства, нарушеног почетком друге половине 20. века, у тој светињи вођени су успешни преговори. Они су крунисани Литургијом помирења у храму Светог Саве на Врачару.
СПН је раније писао да је патријарх Порфирије началствовао светом Литургијом на славу Покровског храма у Београду.
