Диана Будисављевић добила спомен-обележије у Јасеновцу
Хуманитарка Диана Будисављевић је из усташких логора у току Другог светског рата спасила више хиљада српских малишана.
Диана је добила спомен-обележје у манастиру у Јасеновцу.
Идеја да ова хероина, рођена Обескер, пореклом Аустријанка, има достојно обележје родила се пре две године када су представници СПОЈИ (Српска православна омладина Инзбрук) боравили у Јасеновцу, где су уручили донацију од 330 књига важних за Истраживачку библиотеку Јасеновца.
Тада су добили и усмени благослов епископа Јована за постављање споменика, после чега се кренуло са припремама.
Споменик, дар Српске православне омладине Инзбрука, постављен је недавно – неколико дана пред обележавање празника Светих новомученика јасеновачких.
Споменик је освештан уз присуство бројног свештенства и верника из Аустрије, Хрватске, Босне и Херцеговине и Србије.
Обележје је освештао Епископ швајцарски Андреј.
Постоље споменика изграђено је од гранита, а биста од бронзе. На обележју се налазе и четири бронзане спомен-плоче исписане на ћирилици, латиници, енглеском и немачком језику.
Диана (Обексер) Будисављевић рођена је 1891. године у Инзбруку, у Аустрији. Удала се за Јулија Будисављевића, професора хирургије и 1919. с њим преселила у Загреб.
Припадали су високим загребачким круговима, што је највероватније, осим Дианиног порекла, утицало да их мимоиђе усташки бес.
"Акција Дијана Будисављевић” покренута је у Загребу у октобру 1941. године, а проистекла је из њене намере да упути новчану помоћ Српкињама и њиховој деци у логору Лобор-град. На томе се ипак није зауставила, већ је почела да развија мрежу сарадника.
У јуну 1942. кренула је у извлачење деце која су после офанзиве на Козари депортована у логоре. У том раду прикључио јој се већи број сарадника, међу њима супруг и две ћерке.
Организовала је транспорт деце из логора, затим је радила на њиховом лечењу и збрињавању.
„Акција” је трајала све до краја рата, када су у њен стан у мају 1945. ушли „представници” Министарства социјалне скрби из Загреба и однели картотеку у којој су се налазили сви подаци о деци.
Тада су однета и четири албума са сликама деце које је она фотографисала у логорима.
Раније је СПН писао о комеморацији у Вуковару.
