Преображење Господње – откровење славе Христове и позив на унутрашњу обнову
Празник Преображења Господњег открива дубоку тајну Христове природе, али и узвишени позив сваком вернику да преображава сопствени живот у светлости вере, љубави и истине.
Преображење Господње, један од најузвишенијих празника у православном календару, празнује се 6. августа по старом календару (19. августа по новом). Симболизује откровење пуне Божанске славе Христове пред Његовим најближим ученицима и целим човечанством.
Према Јеванђељу, Господ Исус Христос, непосредно уочи Свога добровољног страдања, изабрао је тројицу ученика — Петра, Јакова и Јована — и повео их на гору Тавор.
Ту, у тишини и молитви, преобразио се пред њима: Његово лице засијало је као сунце, а хаљине постале беле као снег. Истовремено су се појавили древни пророци — Мојсије и Илија — разговарајући са Христом о Његовој предстојећој жртви у Јерусалиму.
Тај догађај није само чудо, већ и кључни тренутак у хришћанском богословљу, јер ученици по први пут јасно виде Христа у Његовој божанској слави. Страх и дивљење обузимају ученике, који падају ничице. У том тренутку чује се и глас са неба — глас самог Бога Оца: „Ово је Син мој љубљени, Њега послушајте!“ Тако Бог потврђује Христов божански идентитет и Његову мисију спасења човечанства.
Свети Оци тумаче да овај догађај представља предукус вечне славе коју ће праведници уживати у Царству Божијем. Гора Тавор, молитва и ноћ - у којој се, према Предању, Преображење догодило - симболички указују на нужност унутрашњег духовног уздизања. Само они који у свом животу узрастају у вери, нади и љубави могу се приближити виђењу Божанске светлости.
Три ученика које Христос води на Тавор симболизују различите путеве светости: апостол Петар — богољубље, Јаков — мучеништво, а Јован — чистоту и девственост. Сви заједно представљају позив сваком хришћанину да, ма којим путем ишао, стреми личном преображењу и духовном узрастању. Присуство Мојсија и Илије симболизује испуњење Закона и Пророка у Христу, и потврђује Њега као остварење свих старозаветних обећања.
Преображење није само сећање на један историјски догађај, већ трајни позив вернима да преображавају своје животе у светлости Христовој. То је празник наде, победе духа над телом, и вечне истине да је циљ живота – заједница са Богом.
Пут до те светлости није лак – он захтева молитву, пост, смирење, љубав и истрајност. Али као што ученици на Тавору нису били сведоци славе због заслуга, већ због позива и послушности, тако је и нама даровано да ту славу наслутимо и у овоземаљском животу.
У срцу овог празника налази се позив сваком појединцу да се ослободи од таме греха и животне површности, и да крене путем личне промене — преображења у љубави, истини и светлости Христовој.
СПН је раније писао о празнику преноса моштију светог првомученика и архиђакона Стефана.
