Сензационална тврдња бугарског научника: Универзум није могао настати случајно
Бугарски биолог и теолог Валентин Велчев изнео је тврдњу да је настанак Универзума као резултат случајности – научно посматрано – практично немогућ.
У интервјуу за Савез православних новинара Бугарске, Велчев је представио свој аргумент који се заснива на комбинацији математичких и емпиријских доказа.
Велчев је свој рад поставио као одговор на књигу Велика замисао коју су написали Стивен Хокинг и Леонард Млодинов. У њој се тврди да Бог није неопходан за објашњење настанка Универзума.
Насупрот томе, бугарски научник показује ограничења материјалистичког погледа у три кључне области: формирању галаксија, абиогенези (настанку живота из неживе материје) и еволуцији врста. По њему, случајност у тим процесима има границе које не могу бити превазиђене без утицаја вишег принципа.
Своју анализу Велчев темељи на два кључна аспекта.
Први је математички и полази од теорије скупова Георга Кантора. Научник објашњава да кардинални број у скупу реалних бројева, који симболизује подешавања физичких константи – бесконачно премашује кардинални број у скупу природних бројева, који се користи за означавање броја могућих универзума.
Та огромна диспропорција, како тврди Велчев, чини вероватноћу случајног настанка нашег света практично нултом.
Други део аргумента је емпиријски, и укључује најновија научна открића из различитих области.
Велчев се позива на податке молекуларне биологије који указују на невероватну сложеност живих организама, као и на резултате експеримената изведених на Великом хадронском акцелератору.
Посебну пажњу посвећује посматрањима која су остварена помоћу телескопа „Џејмс Веб“, а која приказују постојање изузетно великих и зрелих галаксија у најранијим фазама развоја Универзума. Те галаксије, по Велчеву, садрже тешке хемијске елементе чије присуство не може бити објашњено постојећим природним законима, уколико се не уведе фактор интелигентне спољашње интервенције.
Рад је већ добио позитивне оцене од стране рецензената – угледних професора и академика – који су истакли научну утемељеност његових тврдњи.
Посебно се издваја закључак да је први пут понуђен озбиљан аргумент против једног теорије Мултиверзума, која се дуго постављала као противтежа Антропском принципу, према којем је Универзум прилагођен за постојање човека. То је веома дуго био један од кључних аргумената и темеља савременог материјалистичког мишљења.
Његов чланак већ је доступан на неколико језика за за даље научно разматрање и отворену научну дискусију, којој се нада Велчев. Он истиче да сваки покушај побијања његовог става мора обухватити оба дела његовог аргумента – и математички и емпиријски.
СПН је писао о сличном нетрадиционалном гледишту британског физичара Мелвина Вопсона, чије тврдње о информацији као о петом облику материје отварају нова питања о природи Универзума и његовом пореклу.
