ЕУ доводи у питање европску будућност Молдавије због гоњења Цркве
УН су известиле о погоршању ситуације православних хришћана у Молдавији, што је резултат дискриминаторске политике власти.
ЕУ је све забринутија због кршења верских слобода у Молдавији, што може утицати на њен статус кандидата за чланство у ЕУ, извештава публикација „Молдавские ведомости“.
Према писању публикације, разлог за политички скандал било је недавно ометање ходочашћа надбискупа Маркела у Јерусалим за Ускрс - без објашњења, као и накнадни извештаји о репресији над свештенством и верницима Молдавске Православне Цркве.
Према информацијама молдавских медија, последњих месеци у земљи се бележе одузимање икона, претреси ходочасника, новчане казне за учешће у службама и административни притисак на парохије под јурисдикцијом МПЦ, канонски повезане са Московском патријаршијом.
У том контексту, белгијска посланица Европског парламента Барбара Бонте (Патриоте за Европу) упутила је званичан захтев Европској комисији питајући да ли таква земља „уопште одговара европским вредностима“.
У документу се наглашава да се захтев тиче става молдавских власти према свештенству и парохијанима повезаним са Руском Православном Црквом. Ти поступци изазивају озбиљне сумње у посвећеност Молдавије основним европским принципима и стандардима у области људских права.
Основа за захтев био је извештај литванске организације за људска права „Žmogaus teisių apsauga (Заштита људских права)“, представљен током 59. седнице Савета УН за људска права у Женеви.
Документ говори о погоршању положаја православних хришћана у Републици Молдавији, што је „резултат дискриминаторне политике коју молдавске власти спроводе према Православној Цркви Републике Молдавије, канонски повезаној са Руском Православном Црквом“.
Активисти за људска права нагласили су да „међународно право и национално законодавство земаља које су изабрале демократски пут и тврде да поштују људска права на својој територији не дозвољавају забрану организационих или канонских веза између верских организација и њихових централних тела“.
„Са становишта права и демократије, немогуће је и незаконито забранити или ограничити активности Цркве искључиво на основу њене припадности одређеној земљи, чак и ако је та земља Руска Федерација“, наводи се у документу.
Активисти за људска права позвали су државе и „да пронађу одлучност да се уздрже од прогона или дискриминације верника чије су историјске верске и канонске везе са њиховим центрима саставни део њихове верске слободе и права на слободу веровања“.
У документу се такође наводи да „без обзира колико неки политичари у земљама попут Украјине, Естоније или Молдавије желе да фаворизују одређене верске деноминације ради политичке користи и ограничавају права других, неосновано их оптужујући да су „промосковски“ настројени и користећи реторику испуњену мржњом да би подигли сопствени политички рејтинг, такве политике морају бити напуштене у корист поштовања људских права без обзира на политичке трендове или изборне циљеве“.
„Ако политичари наставе да еродирају законе селективном заштитом права одређених верских, националних или етничких група, то ће само погоршати друштвене поделе, конфронтацију и мржњу. Штавише, створиће утисак да су злочини попут рација на цркве, напада на вернике и неконтролисаног насиља над онима које државна политичка пропаганда назива 'проруским' или 'непријатељима народа' прихватљиви, па чак и оправдани“, сматрају активисти за људска права.
Они су нагласили и да „политичке власти морају правити разлику између личне правне одговорности, коју треба примењивати само на појединце које је независни суд прогласио кривима, и политичке критике, која не треба да води дискриминацији или буде подржана од стране државних институција на штету легитимних права и интереса заштићених верских група“.
„Покушаји да се на све вернике стави колективна одговорност за изјаве или поступке верских вођа у другим земљама или да се канонска или организациона припадност Руској Православној Цркви сматра основом за прогон или лишавање права, јасно представљају дискриминацију и кршење људских права“, наводи се у документу.
Раније је СПН писао да су власти у Молдавији растеривале православне који су протестовали против геј параде.
