Кипарски архиепископ оптужен да уцењује Цариградског патријарха – грчки медији
Шокантно откриће узбуркало је грчке црквене кругове кад је истакнути протопрезвитер, мисионар у Камеруну и лекар, о. Евангелиос Папаниколау, јавно оптужио Архиепископа кипарског Георгија да је покушао да уцени Цариградског патријарха.
О томе извештава СПН у Грчкој.
„Ако не казните Тихика, помињаћу Онуфрија!“
Тврдња, изговорена на једном догађају 29. јула 2025, која је дошла од тако поштованог и поузданог свештеног лица, какав је о. Папаниколау, не може се тек тако одбацити.
Он је рекао у свом обраћању: „Прича се да на Кипру архиепископ Георгије говори: 'Ако Патријарх не пресуди како ја хоћу, онда ћу почети да спомињем Онуфрија'. Баш лепо... И то црквена питања, ни мање ни више! Ако је ово ситуација у којој смо...“
То само продубљује све јачу кризу у Кипарској Цркви последњих месеци, у чијем је језгру случај Митрополита пафоског Тихика. Многи сматрају да је за њу директо одговоран Архепископ кипарски Георгије.
Архиепископ је предмет све оштријих критика због блатантно нелегитимног процеса у ком је Митрополит пафоски Тихик свргнут и забрањено му је богослужење. Није му дозвољено чак ни да учествује у богослужењу на парастосу сопствене мајке. Плата му је смањена за 55%, без формалне одлуке Синода.
И тако ће бити до коначне пресуде од стране Цариградске Патријаршије.
Међутим, ни Црква ни јавност не прихватају оптужбе против Тихика. Мало је вероватно да ће и Цариградски патријарх и Партријархални Синод одлучити другачије у односу на оцену који је тај поступак већ добио у кипарској јавности.
Штавише, чују се и тврдње да се из личних кругова архиепископа Георгија неформалним каналима шире и претње и клевете о Тихику. Најозбиљнија оптужба је да се архиепископ Георгије труди да притисцима лично приволи патријарха Вартоломеја да пресуди онако како он, Георгије, жели: да казни Тихика и трајно одстрани га од свештених дужности.
У супротном, архиепископ Георгије прети престанком помињања поглавара УПЦ Епифанија током Литургија, и да ће уместо њега почети да помиње Онуфрија. А то је пребременито последицама – како на геополитичком, тако и на црквеном плану.
Тврди се да такве тактике, иако недоличне његовом звању и положају, нису новина за архиепископа. Наводно, таквом се тактиком служио и у случају капеле Св. Јефрема и „Исповедања вере“.
Међутим, током свих тих напада и искушења, митрополит Тихик наставио је да ћути, док архиепископ све више губи контролу и изгледа осветољубиво и недостојно. Јавност је јасно стала уз митрополита Тихика и подржала га.
Кад су у питању претње, архиепископ Георгије изгледа да заборавља, заслепљен личним непријатељством, да је Цариградска Патријаршија историјски показивала нулту толеранцију према уценама и манипулацијама. Често је резултат управо супротан у односу на намеревани.
Утолико више што архиепископ Георгије очекује да он потврди одлуку која је нелегитимна и процедурално неваљана по мишљењу многих. Утолико више што притисак на њега врши архијереј који није у стању да контролише своју жудњу да влада.
У закључку, треба напоменути да је тешко и замислити да ће патријарх Вартоломеј подлећи таквом притиску. Већ више од три деценије, он брани право на жалбе Цариградском трону.
Пресуда у Тихикову корист знатно би учврстила углед и поверење Цариградске Патријаршије у целом православном свету.
СПН је детаљно објаснио зашто патријарх Вартоломеј не може себи дозволити да изгуби у случају Тихика.
