Турске власти претвориће хришћански храм из 10. века у џамију
Храм изграђен у јерменском средњовековном граду Ани (источна Турска), сматра се једним од најважнијих споменика јерменског хришћанског наслеђа.
Дана 13. јула 2025, сазнало се да су турске власти одлучиле да претворе древну хришћанску цркву, Анијску саборну цркву (Сурб Аствацацин), у џамију. То је објавио руководилац археолошких ископавања у области рушевина Ани, доцент Мухамет Арслан.
Храм, изграђен крајем 10. века у јерменском средњовековном граду Ани (источна Турска), сматра се једним од најважнијих споменика јерменског хришћанског наслеђа.
Упркос чињеници да је Ани званично признат као археолошко налазиште и да је под јурисдикцијом Министарства културе и туризма Турске, сам храм није наведен на веб страници министарства као џамија. У документацији је наведен у одељку пројеката рестаурације за 2023. као објекат „Фазе 2 рестаурације Анијске катедрале“.
Доцент Арслан изјавио је да је катедрала претворена у џамију након освајања Анија од стране Селџука предвођених султаном Алп-Арсланом. Након освајања, хришћански крст с куполе је уклоњен, а уместо њега је постављен златни полумесец. Арслан тврди да се ту одржавала прва молитва петком у Анадолији.
Међутим, такве тврдње су критиковали стручњаци. Архитекта и историчар Алин Понтиоглу, учесница пројекта Ani Mobile App и члан Удружења архитеката и инжењера HAYCAR, напоменула је да не постоје поуздани историјски докази који би потврдили претварање катедрале у џамију након освајања.
„Према већини извора, Алп Арслан је освојио град, али је катедрала остала хришћански храм. Штавише, његовог сина Мелик Шаха Јермени су веома поштовали и до данас јерменске породице својим синовима дају имена Мелик“, напоменула је она.
Одлука о претварању саборног храма у џамију изазвала је критике стручњака из области заштите културне баштине. Шеф Турског удружења за историју уметности (STD), Шериф Јашар, изјавио је: „Ани је пре свега културно наслеђе које одражава историју многих народа и религија. Претварање тог споменика у џамију без потребе и без присуства верника је политички потез који нарушава друштвени мир и међурелигијско поштовање.“
Према његовим речима, храм је можда накратко и назван Фетхије џамија у 11. веку, али је убрзо напуштен због земљотреса. Јашар је нагласио да је претварање храма у џамију после толико векова „бесмислено и претвара универзално културно место у инструмент политичке симболике“.
Он је исто тако истакао да додавање архитектонских елемената својствених џамији, попут михраба или минарета, искривљује првобитну намеру јерменске верске архитектуре.
„То је понављање истог пута којим је Турска кренула претварајући Свету Софију и манастир Хора у џамије. Културно наслеђе више се не штити, већ се користи у политичке сврхе“, изјавио је Јашар.
С друге стране, међународне организације и јавност изражавају забринутост: ситуација у Анију могла би да понови судбину Свете Софије у Цариграду, која је претворена у џамију 2020, упркос протестима међународне заједнице и препорукама Унеска.
Раније је СПН писао да је председник Турске изјавио да ће, по Алаховој вољи, Света Софија заувек остати џамија.
