Зашто патријарх Вартоломеј не може дозволити себи да изгуби у случају Тихика
Ако патријарх Вартоломеј удовољи Тихиковој жалби, одмах ће добити многе предности.
Цариградски патријарх Вартоломеј неочекивано се нашао у веома повољној ситуацији. Све се своди на сукоб око митрополита пафоског Тихика, ког је Синод Кипарске Цркве свргао са столице у мају ове године. Оно што је у почетку личило на обичан унутрашњи црквени спор могло би да постане озбиљна прекретница за стварно јачање позиције Цариградске Патријаршије у православном свету.
Како је све почело
Прича је почела одбијањем Митрополита пафоског да прими у своју бискупију католичку делегацију која је требало да вози главу апостола Павла по епархијама Кипарске цркве. Посету католика Кипру с покојним папом Фрањом договорио је покојни Кипарски архиепископ Хризостом. Садашњи поглавар Кипарске Цркве, архиепископ Георгије, у потпуности је подржао ту иницијативу, те је стога став митрополита Тихика код њега изазвао истински гнев.
Осим тога, митрополит Тихик је оптужен за низ других „прекршаја“, међу којима су: неспремност да венчава православне хришћане с католицима или протестантима, освећење цркве у част неславног подвижника побожности, рукоположење свештеника који је, још као мирјанин, одбио духовно општење са грчким епископом. Све те оптужбе као оправдање за лишавање епископа столице делују неуверљиво. А неке од њих директно противрече стварности (на пример, постоји снимак где митрополит Тихик каже да је забрањено сликати иконе и освештати цркве непрославним подвижницима). И стога је оптужница поткрепљена и „сведочењима са стране“.
А конкретно, Архиепископ Георгије рекао је да је Цариградски патријарх Вартоломеј знао за ситуацију са митрополитом Тихиком и изразио „снажну забринутост” у личном писму. Ево цитата из тог писма:
„Били смо изненађени и дубоко ожалошћени сазнањем да архијереј Ваше Свете Цркве, а поименце Његово Високопреосвештенство Митрополит пафоски Тихик, у контексту својих конзервативних и потпуно неактуелних погледа на црквена питања, изражава непоштовање и непримерене изјаве чак и на рачун нашег Пресветог Васељенског Престола, и из тог разлога овде изражавамо своје незадовољство и осуду.
Ваше Блаженство, будући убеђени овде на Фанару да се традиционални односи између наших сестринских Цркава морају наставити као и до сада, ради општег добра – што несумњиво желите Ви и света браћа око Вас – молимо Вас да позовете митрополита пафоског на ред и забраните му да нарушава узорне односе између древних Цркава Константинопоља и Кипра“.
Патријарх Вартоломеј је у свом писму употребио израз „ανακαλεσητε εις την ταξιν”, што се може превести као „довести у ред” или „обновити дисциплину”, „уразумити”, буквално – „позив на ред”. У ствари, та фраза не садржи никакве негативне конотације и веома често се користи у црквеној и правној лексици. У суштини, то значи: позвати на послушност, подсетити на правила, обновити правилно понашање.
Приметићемо и да фраза „ανακαλεσητε εις την ταξιν“ („довести у ред“ или „позвати на ред“) ни случајно не значи „уклонити са катедре“. На то је обратио пажњу грчки мисионар, проповедник и богослов, свештеник Евангелос Папаниколау. По његовим речима, патријарх Вартоломеј није тражио смену Тихика, уз образложење да је послао писмо у коме каже: „покажите (βαλτε) Тихику његово место, односно реците му шта да ради. Није рекао – уклоните (βγαλτε) Тихика с његовог места“. Кипарски медији тврде да је управо свештеник Евангелос саветовао митрополита Тихика да се с апелацијом обрати Васељенском патријарху.
Апел као прекретница
Митрополит Тихик је 5. јуна 2025. управо то учинио – поднео је жалбу Цариградском патријарху Вартоломеју. Тај корак је за многе био изненађење – јер коначна одлука о његовом случају је сад била у рукама Цариградског патријарха.
Само подношење жалбе је од великог значаја. У ствари, свргнути митрополит подсетио је све православне хришћане на арбитражно право Патријарха Вартоломеја да преиспитује одлуке других Помесних Цркава. До сада се о том праву више говорило као о теоријској могућности. Сукоб око депозиције Пафоског митрополита то преноси на практичну раван. Штавише, апел Епископа пафоског може постати преседан који може да промени однос снага у православном свету.
Углавном, Патријарх Вартоломеј се нашао у јединственој ситуацији. Ретко се дешава да се канонска исправност и политичка целисходност тако успешно поклопе. Ако Патријарх удовољи Тихиковој жалби, одмах ће добити многе предности.
Доказ о привилегијама у пракси
Патријарх Вартоломеј ће моћи конкретним примером да демонстрира релевантност и делотворност привилегија о којима толико говоре представници Цариградске Патријаршије.
То право се стално оспорава у Православљу. На пример, Московска Патријаршија категорички не признаје таква овлашћења за Цариград. Многе друге Цркве су исто тако скептичне према њима. Али случај Тихика могао би да постане кључни догађај који ће променити ситуацију.
Када се сам епископ жали, то значи да признаје одговарајућа овлашћења Цариградског патријарха као свеправославног арбитра. А ако Патријарх Вартоломеј непристрасно размотри случај и донесе непристрасну одлуку, то ће постати узор за сличне случајеве у будућности. Патријарху ће се обраћати из Помесних Цркава чак не ни због привилегија Цариграда, већ ради тријумфа правде у свим могућим црквеним сукобима.
Потврда улоге Васељенског патријарха
Друга важна тачка је прилика да се у пракси докаже да назив „Васељенски патријарх“ није само лепа титула.
Ову титулу цариградских поглавара неки критикују. Сматрају је архаичном и неодговарајућом стварности. Као, како је он „васељенски“ ако га већина православних не признаје као таквог? Али успешно решавање случаја Тихика показаже да та титула има прави садржај.
Способност решавања сукоба у Помесним Црквама и проналажења праведног решења је управо оно што би требало да ради Васељенски патријарх, „први међу једнакима“. Ако патријарх Вартоломеј изнесе тај задатак, онда се може рећи да ће његов ауторитет у православном свету знатно порасти.
Канонска исправност
Митрополит Тихик страдао је због одбране традиционалног православног става, а његов „случај” је сада изузетно важан за патријарха Вартоломеја, ког често оптужују за претерани либерализам и жељу за зближавањем са католицима. Критичари све гласније тврде да је он спреман на све уступке Риму, чак и на штету православних принципа.
Стога, ако Васељенски патријарх буде бранио митрополита, који је страдао због поштовања православних канона, он ће тиме многе своје критичаре лишити читавог низа аргумената.
Питање правде
Случај митрополита Тихика поставља суштинско питање: шта је важније – дипломатска коректност или оданост православним принципима? Да ли је легитимно сменити епископа због изражавања става традиционалног за Православље?
Са канонске тачке гледишта, епископ не само да има право, већ је и дужан да брани православно учење. Ако су његове речи биле грубе по форми, то не значи да су биле погрешне у суштини. Критика папства од стране митрополита Тихика саставни је део православне теологије.
Одбраном Пафоског епископа, патријарх Вартоломеј ће показати да се не руководи политичким схватањима или личним симпатијама, већ црквеним канонима и православном традицијом. Такав корак ће значајно ојачати његов ауторитет.
Проблем поверења
Један од главних проблема патријарха Вартоломеја данас је неповерење значајног дела православног света. Многи га сматрају превише зависним од западних политичких снага, спремним на компромисе са неправославнима на штету православних принципа.
„Украјинско питање“, легализација и признање расколничких структура, дијалог са другим конфесијама – све то изазива сумњу да цариградски патријарх не делује у интересу Православља, већ у интересу спољних сила.
Зато одбрана митрополита Тихика може озбиљно да утиче на ситуацију. Уосталом, биће тешко оптужити некога ко је бранио епископа осуђеног за критику папе за прокатоличке симпатије. Дефинитивно, такав корак биће један од доказа православног става Патријарха Вартоломеја.
Обнова јединства
Православном свету данас је потребна обједињујућа фигура. Превише је сукоба, превише је међусобних оптужби. Потребан је ауторитативни лидер који би могао да помири странке и нађе излаз из постојеће ситуације. Патријарх Вартоломеј сада може постати такав вођа не по форми, већ по суштини. Праведна одлука ће показати да је способан да се издигне изнад политичких разлога.
Закључци
Случај митрополита Тихика изузетно је важан за патријарха Вартоломеја, јер има јединствену прилику да једном одлуком из корена промени своју позицију у православном свету.
Он практично може да потврди своје историјске привилегије, које многи доживљавају као анахронизам, да потврди своју улогу Васељенског патријарха, да се покаже као правичан судија и ефикасан координатор. То ће задати озбиљан ударац критичарима и значајно ојачати његов ауторитет.
Хоће ли Патријарх искористити ову прилику?
