Аргентина објавила тајне архиве: пацовски канали којима је побегао и Анте Павелић

Након слома НДХ 1945. године, Павелић је преко Аустрије и Италије, уз помоћ католичке црквене мреже и западних обавештајних служби, побегао у Аргентину где је живео под лажним именом и под заштитом власти.
Аргентинска влада објавила је више од 1.850 раније тајних докумената који се тичу нациста и сарадника Трећег рајха који су након Другог светског рата нашли уточиште у тој земљи. То јавља публикација РБК 29. априла 2025.
Архиви, настали током истрага Федералне полиције, државне обавештајне службе (SIDE) и Жандармерије између 1950-их и 1980-их, садрже податке о бројним злочинцима, међу којима су Адолф Ајхман, Јозеф Менгеле, Клаус Барби, Валтер Кучман и хрватски фашистички лидер Анте Павелић.
Документи, који су делимично већ предати Центру Симон Визентал, бацају ново светло на обимну мрежу тзв. „пацовских канала“ — тајних рута којима су нацисти бежали из Европе у Латинску Америку уз подршку симпатизера и финансијских институција, укључујући швајцарску банку Credit Suisse. Према проценама, у Аргентини се скривало чак 10.000 нациста.
Посебну пажњу за нас изазивају информације о Анти Павелићу, вођи усташког покрета и поглавару Независне Државе Хрватске (НДХ), која је постојала под покровитељством нацистичке Немачке и фашистичке Италије. Павелић је директно одговоран за геноцид над стотинама хиљада Срба, Јевреја и Рома, као и за оснивање концентрационих логора попут злогласног Јасеновца, у којем је на најсвирепије начине убијено више десетина хиљада људи, укључујући жене и децу. Јасеновац је био један од највећих логора смрти у Европи ван немачке територије и симбол злочина усташког режима. Чак су и нацистички инспектори дрхтали од зверстава која су тамо чињена над Србима, Јеврејима, Ромима и осталим невољницима који су се тамо нашли. Током злочина доследно су уништавани православни хришћани.
Након слома НДХ 1945. године, Павелић је преко Аустрије и Италије, уз помоћ католичке црквене мреже и западних обавештајних служби, побегао у Аргентину где је живео под лажним именом и под заштитом власти. Покушан је атентат на њега 1957. године у Буенос Ајресу, након чега је побегао у Шпанију, где је преминуо 1959. од последица рањавања. Никада није изведен пред суд.
У документима се помиње и могућност да је Мартин Борман, некадашњи шеф канцеларије Адолфа Хитлера, преживео рат и пребегао у Јужну Америку, упркос званичном ставу немачке владе да је умро у Берлину 1945. године. Упадљива су имена и идејног творца Холокауста, Адолфа Ајхмана и Јозефа Менгелеа, „анђела смрти из Освенцима“, као и „лионског касапина“, Клауса Барбија.
Аргентински председник Хавијер Милеј наложио је отварање архива крајем марта, испуњавајући обећање дато Центру Визентал да ће се документи везани за финансирање нацистичких бегунаца и њихово скривање учинити доступним јавности.
Објављивање ових архива представља значајан корак ка расветљавању улоге Аргентине у послератном скривању ратних злочинаца и служи као позив за даљу међународну истрагу и сећање на жртве нацизма и фашизма.
