Стогодишњица терористичког акта у цркви Свете Недеље у Софији
По благослову Патријарха бугарског Данила, парастос у саборном храму служио је Епископ велбуждски Исак, викар Митрополита софијског, уз саслуживање других архијереја и свештенства.
У престоници Бугарске, по благослову Патријарха бугарског Данила, одслужен је парастос и одржана академска седница поводом стогодишњице терористичког акта у цркви Свете Недеље.
У нападу који је извело ултралевичарско крило Бугарске комунистичке партије, у то време милитантне организације која је често прибегавала атентатима и тероризму, погинуло је и подлегло повредама више од двеста, а повређено је више од пет стотина људи.
По благослову Патријарха бугарског Данила, парастос у саборном храму служио је Епископ велбуждски Исак, викар Митрополита софијског, уз саслуживање других архијереја и свештенства.
На крају богослужења Епископ Исак је прочитао беседу у име патријарха Данила у којој је између осталог речено да у сећању Бугарске Цркве и народа, напад на Саборни храм Свете Недеље заувек остаје срамна мрља из прошлости, која се може очистити само путем покајања.
„...Заједничком молитвом за невине жртве овог крвавог злочина, сведочимо пред Богом и пред целом Црквом Христовом да смо спознали грех предака и да у нама постоји одлучност и воља за променом...“
Комеморација је настављена академском седницом у сали Богословског факултета на којој су презентовани радови неколико аутора, на теме о Борису Трећем и његовој владавини која је била у сенци атентата и државних удара, починиоцима атентата, као и реакцији Светог синода на напад који се десио пре сто година.
Позадина највећег терористичког акта у историји Бугарске
Трагични догађај, чију стогодишњицу обележава БПЦ, извела је 16. априла 1925, на Велики четвртак, група екстремно левичарских активиста Бугарске Комунистичке партије.
БКП је, због своје државоподривачке активности, 1923. добила судску забрану деловања и постојања. Пошто је власт све више појачавала притисак на БКП и угрожавала и њихов физички опстанак, по налогу Коминтерне, активисти Војне организације БКП на забрану одговарају учесталим атентатима и припремом устанка против власти.
С идејом да се држава обезглави, те да комунисти лакше преузму власт у Бугарској организују низ атентата. Гине директор полиције, али због јаких мера безбедности, комунисти нису могли искористити његову сахрану за своје крваве замисли.
Убрзо ће се на мети наћи и сам цар Борис Трећи у атентату 14. априла 1925. на Старој планини, али ће се извући неповређен. На дан напада на цркву Свете Недеље он неће ни бити на месту терористичког напада, јер је присуствовао сахрани својих сапутника.
Исто вече биће убијен у атентату БКП и генерал Георгијев, чија ће сахрана бити искориштена за терористички напад.
Иако цара Бориса није било цркви Свете Недеље, тамо је било много других људи, укључујући и актуелну владу и друге државне делатнике.
Левичарски милитанти су детонирали су експлозив који је сасвим срушио куполу и кров цркве на окупљено мноштво које је присуствовало опелу генерала Георгијева.
И овај пут, цела влада је остала неповређена, али је страдао велики број високих официра, политичара, а међу жртвама су биле многе жене и 25-ро деце.
Стога су и речи којим патријарх Данило завршава већ споменуто писмо и више него примерене:
„Нека Бог опрости и почива у миру данас поменутим жртвама страшног злочина, као и свим жртвама човекове мржње. Нека се смилује на њих и прими их као Добар и Човекољубац у своје небеске станове, а нама подари разум и мудрост: да се уздржавамо од сваке зле помисли; да ценимо и свето чувамо и свој и туђ живот; да поштујемо сваког човека, без обзира на разлике међу нама; да се клонимо сваке зле помисли и злог дела!“
.jpg)
