Патријарх позвао да се одбаци мржња на годишњицу Мартовског погрома на Косову и Метохији
Његова Светост Патријарх српски Порфирије служио је 17. марта 2025. помен убијенима у Мартовском погрому 2004. на Косову и Метохији у Саборном храму Св. Михаила у Београду.
Патријарх је после службе беседио присутнима.
Предстојатељ је рекао да је српски народ народ Христов, православни и верује Речи Божјој. Запечаћен је именом Сина Божјега – а то је крст. Крст је сила и знамење нашег народа, и носи победу Христову над нашим највећим непријатељем, који је непријатељ целог људског рода...
Наша судбина, народна и појединачна је да носимо крст.
Због нашег ношења крста ради Христа, носимо свој живот са свим успонима и падовима и примамо све што нам долази као израз промисла Божјег.
„Крст који се носи у Христово име већ у себи носи победу Васкрслог Христа, који је већ победио сваког нашег непријатеља, грех и смрт“, рекао је Патријарх.
„Међутим, историја нашег народа историја је нашег страдања. Може се рећи да сваки дан имамо као својеврстан јубилеј – јубилеј неког нашег страдања. Нема дана који није обележен страдањем у нашем народу, наставља он.
Патријарх је додао да смо састали да се на коленима, из дубине својих бића помолимо Богу да Срби остану и опстану на Косову и Метохији, и да остану оно што јесу.
Патријарх је додао и да се молимо за мир међу свима који живе у јужној српској покрајини, да сви тамо схвате да је сваки човек њихов ближњи и икона Божја, без обзира на његово име.
Молимо се за све који тамо живе, јер је Христова заповест о љубави према Богу и према ближњем принцип живота за који је створен сваки човек, истиче патријарх Порфирије.
“Немојмо заповест Христову о љубави претварати у заповест палог људског бића о мржњи. Молимо Бога за то“, рекао је Патријарх, „јер, сви на овом свету, укључујући и непријатеље човечје, пошто-пото желе релативизовати Реч Божју и уверити нас да је мржња исправна“.
„Дај нам Боже мира, благослова и смирења међу нама“, рекао је патријах Порфирије и споменуо посебно душе страдалих у Мартовском погрому, као и браће у Македонији ових дана, и страдале под новосадском надстрешницом –„нека им Бог да Царство небеско“.
