Владика Фотије: Црква треба да сабира и окупља браћу
Епископ зворничко-тузлански Фотије служио је 12. марта 2025. свету Литургију у Саборном храму Успења Пресвете Богородице у Дервенти.
После Литургије, владика се обратио верном народу беседом у којој је објаснио дубље јеванђељску причу о исцељењу паралитика у Капернауму.
Пред Господа Христоса кроз кров су спустили болесника који је био потпуно немоћан. Господ опрашта болеснику у Капернауму грехе и он оздравља и истог трена устаје с болесничке постеље. У Јеванђељу се не каже због каквих је греха боловао, јер то остаје у Светој тајни исповести. Остаје то да је по опроштењу греха, болесник, који до тада није могао да се помера – оздравио и остао.
Владика нас поучава да постоје разне болести: болест због греха, болест као крст. Даје нам старца Порфирија као пример, који је својим молитвама лечио тешке болести као што су рак и леукемија, али је за своју тешку болест рекао да је прихватио и благодарио Бога за њу, јер је видео као крст који носи ради свог спасења.
Господ Христос често исцељује људе на основу њихове личне вере – кад исповеде своју веру Исусовом молитвом, људи су бивали исцељени.
Али у причи о болеснику реч је о вери Цркве – оних који су га донели пред Господа. Молитва Цркве је велика, молитва Цркве је силна, молитва светих људи још силнија. Треба да се молимо Богу једни за друге и да праштамо једни другима. У периоду поста треба да праштамо једни другима – ситне и веће увреде, неразумевање, политичке сукобе, интересне сукобе, сукобе због имовине, међа. То је чест сукоб у нашим породицама, све су то знаци несавршенства у нашем народу. Зато треба једни другима да праштамо, подучава епископ Фотије.
Црква ове седмице слави и Светог Григорија Паламу, који је живео је у 14. веку, прво на Светој гори као смирени монах. Достигао је такве висине духовног живота да је у свом срцу видео нестворену благодат Божју – таворску светлост у свом срцу.
„Зато је Григорије Палама био велики међу светима – заштитио је цео православни свет да не прихватимо хуманизам и ренесансу који су тад били у повоју на Западу. Запад се у потпуности окренуо човеку и овоме свету, вредностима и богатствима овога света, и никао као непрегледне куле од стакла и непрегледни градови – као слика савршенства овога света“, истиче архијереј.
Владика је истакао да је Исток је преко Григорија Паламе остао везан за Бога Живога, за то да у овоме свету може достићи обожење личности, преко умне молитве, исихастичких молитава - Исусове молитве и молитве „пресвета Богородице спаси нас.
„Због тога је он остао велики наш учитељ на размеђи векова и кад смо у Солуну, треба отићи да се поклонимо његовим моштима, заједно с моштима св. Димитрија и других светитеља у граду Солуну“, поучава владика Фотије.
„Да сте Богом благословени, браћо и сестре, трудите се да издржите пост до краја, да носимо крст једни другима, да се молимо Богу једни за друге, да се молимо Богу за наше страдално Косово и Метохију сада. Ти људи су на крсту, на распећу, потребна им је и помоћ и благослов. Ми имамо хуманитарну помоћ и шаљемо је. Али потребне су им и молитве, потребна им је свака врста помоћи, да знају да смо ми са њима.“
Епископ је подсетио да је и народ у Републици Српској до јуче био у сличној ситуацији и у време рата и у време мира. И да смо потребни једни другима, да се молимо Богу једни за друге – тако ће и нас Бог благословити да се очувамо овде, поучио је архијереј.
„Јер и Република Српска је непрестано на удару, то добро знате и видите. Дакле, морамо бити будни и свесни да јесте рат прошао, али да су многа искушења остала. И да они који у политичком смислу воде ову државу морају бити мудри, да их Бог просветљује шта да чине и раде најбоље за свој народ. А Црква је ту да благосиља, да сабира и окупља, да никад не дели браћу него да све сабира да будемо заједно, јер смо заједно, наравно, јачи у одбрани и у свему другом што нам је потребно. Е тако, нека сте Богом благословени“, додао је владика.
Као закључак своје беседе, он је додао да Срби са светињама одрастају и са светињама хоће да живе, те да не смемо дозволити да нам са Запада наметну идеал несветости и изопачености, где деца не треба да знају ни ко су ни шта су, мушко или женско.
„То је идеал једне вавилонске пометње“, рекао је епископ Фотије, „а ми Срби знамо ко смо и шта смо, и којим путем треба да идемо. Ишли смо њим кроз векове. Према томе, наш пут је светосавски, пут крста и васкрсења.“
Градоначелник Милорад Симић добио је од епископа Фотија Орден Сетог краља Драгутина - преп. Теоткиста (највиша награда Епархије зворничко-тузланске) за оданостј Цркви, љубав, труд и пожртвованост показану активним учешћем у животу и раду Цркви о области Дервенте.
