Позив Епифанију на Фанар: сигнал Трампу о неизмењеној подршци ПЦУ?
Цео свет већ види да је пројекат Фанара за стварање ПЦУ пропао. Али Патријарх Вартоломеј тврдоглаво наставља да протежира Думенка. Зашто?
Од 7. до 9. марта 2025. руководилац ПЦУ Епифаније Думенко боравио је у Истанбулу, где је учествовао у службама Цариградске Патријаршије на Фанару. С обзиром на недавне догађаје, та посета се не може назвати рутинском.
Прво, то има посебан значај у контексту става америчке администрације о рату Русије против Украјине. Друго, актуелни однос према ПЦУ како у свету уопште, тако и на Фанару посебно игра важну улогу. Из тог разлога сматрамо да је Думенкова посета својеврсни сигнал који је Патријарх Вартоломеј одлучио да пошаље свету. Шта је то?
Борба Елпидофора са Емануилом
Мало је вероватно да се Думенков позив да служи на Фанару 9. марта може назвати случајношћу. Ствар је у томе што се прва недеља Великог поста у православним црквама прославља као „Тријумф Православља“. А симболика тог празника није само у томе што се Црква сећа обнављања иконопоштовања, већ и у сведочењу победе над свим јересима уопште. Поред тога, у руској традицији, на дан Тријумфа Православља изричу се анатеме против јеретика и непријатеља Цркве, проглашавају се многе године православним јерарсима, а браниоцима вере пева „Вечна памјат“.
Природно, заједничка служба Патријарха Вартоломеја и човека кога 11 од 15 Помесних Цркава сматра лаиком или расколником знак је да поглавар Фанара не намерава да преиспита своју одлуку о додели Томоса ПЦУ.
Међутим, по свему судећи, Патријарх Вартоломеј сигнализира не само Синодима тих Цркава које нису признале Думенка, већ и поглавару Америчке архиепископије Фанарске, архиепископу Елпидофору.
Још одавно круже гласине (које је посредно потврдио и Украјински Егзархат Цариградске Патријаршије) да је Елпидофор присталица ревизије Томоса ПЦУ. Управо је он наводно стајао иза комисије која је прошле зиме дошла у Украјину и управо он најоштрије критикује Думенка и Зорју.
Још једна потврда да Архиепископ Елпидофор покушава да понуди неке опције које би омогућиле Фанару да се извуче из ситуације с признањем ПЦУ уз минималне губитке у репутацији појавила недавно на сајту Orthodox Times, који се финансира из САД.
Буквално у року од недељу дана редакција је објавила два текста који су по концепту веома слични изјавама које смо чули или од самог архиепископа Елпидофора или од његовог окружења.
У првом од њих се предлаже да се УПЦ и ПЦУ у Украјини прво уједине у Егзархат Цариградске Патријаршије (наводно би такво уједињење било најмање болно), а у другом се предлаже стварање сталног Синода на Фанару, у ком би, поред архијереја Цариградске Патријаршије, били и представници Помесних Цркава. Тај Синод би требало да се бави решавањем „свеправославних питања“ и, према ауторовом плану, могао би да постане први корак ка „Свеправославном сабору“, који ће решити и „украјинско питање“.
Наравно, не свиђа се свима Елпидофоров став у Цариградској Патријаршији. Пре свега, то се не допада главном „кориснику“ и идеологу Томоса ПЦУ, митрополиту Халкидонском Емануилу. Претпостављамо да је успео да убеди Патријарха Вартоломеја да је план архиепископа Елпидофора узалудан, а и да би тај план поткопао ауторитет поглавара Цариградске Патријаршије. И стога је одлука да се Думенко позове, сасвим могуће, својеврсни одговор не чак ни Патријарха Вартоломеја, већ митрополита Емануила свима који покушавају да нађу излаз из постојеће ситуације.
Штавише, тај одговор је веома сличан кораку који је предузео старогрчки политичар и војсковођа Агатокле из Сиракузе, који је наредио својој војсци да спали своје бродове – да би показао да нема одступнице. Вероватно је Думенкова посета Фанару још један пример употребе Агатоклове технике. Истина, морамо подсетити да тај метод није увек функционисао, а у историји је било случајева када су, пресекавши сопствене путеве повлачења, војсковође губиле битке...
Према томе, позивање поглавара ПЦУ на Фанар може се показати као исхитрена одлука која неће донети корист Цариградској Патријаршији. Просудите сами.
Тријумф неправославља у Украјини
Право стање у верском простору Украјине изузетно је далеко од „тријумфа Православља“. Напротив, криза се не само продубила, већ је достигла такве размере да је практично немогуће контролисати. Влада је донела закон о забрани УПЦ и чини све да помогне у преотимању храмова канонске Цркве у корист ПЦУ. Истовремено, отете цркве „прелазе” празне, јер верници не иду у Думенкову структуру и нико и ништа их не може натерати.
Истовремено, власти, уз одобрење ПЦУ предузимају се просто монструозни кораци против УПЦ. Епископи, свештеници и мирјани УПЦ и даље чаме по затворима под апсурдним оптужбама, свештенство се мобилише за рат, а почетком марта Министарство културе најавило је „проверу“ моштију Преподобних Печерских светитеља. Није било ниједног протеста Епифанија, као номиналног „светог архимандрита“ Кијево-печерске лавре.
Односно, већ је очигледно да руководство Думенковљеве структуре не само да није помогло Фанару да „превазиђе раскол“ у земљи, већ га је вишеструко продубило.
Штавише, унутар саме ПЦУ не постоји ни јединство ни међусобно разумевање. У њој се спрема неколико снажних сукоба: између Епифанија и волинског „митрополита“ Михаила Зинкевича, као и између људи из УАПЦ и УПЦ КП, који „владају“ на истој територији.
Наравно, у том контексту, за Думенка је посета Фанару дефинитивно „плус“. Али за Патријарха Вартоломеја то је огроман „минус“. И не само зато што ће Епифаније тешко икад моћи да постане предусретљив у очима других Помесних Цркава. Још горе за њега је то што би могао да постане и сметња међу политичарима, у првом реду новој Трамповој администрацији.
Трамп и "Бајденови пријатељи"
Почетком 2025. Доналд Трамп је, чим је преузео дужност председника Сједињених Држава, започео читав низ реформи које се могу описати само као „разбијање старог система“. Очигледно је да политика САД према Цариграду и ПЦУ може претрпети значајне промене. Већ сада су све гласније оптужбе адвоката УПЦ Роберта Амстердама. И не само према украјинским властима, већ и према ПЦУ.
На пример, у интервјуу новинару блиском Трампу, Такеру Карлсону, он је изјавио: „Та друга Црква је украла 1.500 наших храмова. Отели су их. Они су их насилно заузели у буквалном смислу. Штавише, туку наше свештенике и парохијане. И све то имам на снимку."
Део тог интервјуа објавио код себе и Илон Маск. И можемо бити сигурни да тешко да је прошао незапажено.
Тако да би Думенко врло брзо могао постати токсична фигура. Међутим, Патријарх Вартоломеј га ипак позива. Зашто?
Да бисмо одговорили на то питање, треба се осврнути на став Цариградског патријарха Вартоломеја у односу на председника САД. Анализа његових поступака и изјава сугерише да Патријарх не гледа на Трампа као на савезника у јачању Цариградске Патријаршије.
Подсетимо, за време председавања Џоа Бајдена, Патријарх Вартоломеј је више пута и отворено демонстрирао топле односе са америчким лидером. Тако га је, упркос Бајденовој пропаганди ЛГБТ и абортуса, поглавар Фанара називао „правим хришћанином“, истицао своје пријатељство с њим и одржавао готово сталан контакт. Заузврат, Бајден је главу Фанара назвао „својим великим пријатељем“, честитао Патријарху тридесетогодишњицу на патријаршијском трону, истичући важност његовог лидерства. Бајден је у свом писму истакао да је Сједињеним Државама потребан лидер попут Вартоломеја и изразио наду у наставак дијалога.
Истовремено, за разлику од претходних избора, победу Доналда Трампа на изборима 2024. Патријарх Вартоломеј није јавно коментарисао. То је у супротности са његовим честиткама Трампу 2016. И јасно је да недостатак реакције на Трампов реизбор може указивати на хладан однос Патријарха према новом председнику САД.
Штавише, сматрамо да је поглавар Фанара, колико год то чудно звучало, тренутно више оријентисан на Ватикан него на Стејт департмент. С друге стране, није сувишно подсетити да Трамп представља и одређене потешкоће за Ватикан.
Ствар је у томе што је Трампова администрација од самог почетка декларисала свој конзервативизам и традиционализам, што је изазвало извесну забринутост унутар РКЦ, која је успоставила веома блиске односе са глобалистичким круговима. Бивши амбасадор Ватикана у Сједињеним Државама, кардинал Карло Марија Вигано, чак је изјавио да је папа Фрања учесник „глобалног пројекта“ управљања светом, а Трамп је веома опасна фигура у очима тог пројекта. Отуда и критика његовог вођства од стране католичке хијерархије, па чак и папе лично. То је и разлог за веома хладан однос Патријарха Вартоломеја према Трампу, који директно и индиректно подржава „глобалистичку агенду” којој се противи нова америчка администрација. Ту је довољно подсетити се „еколошких иницијатива” шефа Фанара и Трампове изјаве да Америка не намерава да учествује у њима.
Из тог разлога, имамо право да верујемо да се позив Патријарха Вартоломеја Епифанију Думенку на Тријумф Православља може посматрати као сигнал који је шеф Фанара упутио Трамповој администрацији: Наставићемо да будемо покровитељи ПЦУ.
Ту тезу потврђује и недавна Вартоломејева изјава да Украјина треба да учествује у мирном преговарачком процесу (против чега иступају у САД). Тај говор садржао је и личну подршку Владимиру Зеленском, што изгледа прилично чудно након скандала у Белој кући.
***
У сваком случају, у овом тренутку је јасно да патријарх Вартоломеј чини крајње неповољан корак за себе како би подржао своје „дете“, које ће наставити да штети светском Православљу уопште, а посебно Цариградској патријаршији. Не можемо разумети зашто он то ради. Али једно је потпуно јасно: то је грешка, чија ће цена бити превисока чак и за њега.
