Сто шест година од упокојења митрополита Митрофана Бана
Његову службу обележиле су реформе црквене управе, уређење положаја свештенства и старање о светињама Цетињске митрополије
Навршава се 106 година од упокојења митрополита Митрофана Бана, који је преминуо 30. септембра 1920. године у Цетињском манастиру, где је сутрадан сахрањен у гробници коју је за живота подигао у манастирској порти.
Његов живот и рад обрадио је историчар Предраг Вукић у тексту „Цетињска митрополија у време митрополита Митрофана Бана“, објављеном у монографији „Цетињски манастир Рођења Пресвете Богородице 1484–2014“, а текст је пренео часопис „Светигора“ у 286. броју.
На упражњени трон Цетињске митрополије књаз Никола је 27. маја 1884. именовао архимандрита Митрофана Бана, дотадашњег администратора Захумско-рашке епархије. Митрополитску столицу преузео је 12. августа исте године, задржавајући управу и над Захумско-рашком епархијом.
У Петрограду је 6. априла 1885. хиротонисан за епископа, у присуству руског цара Александра III Романова и чланова царског дома. По повратку у Црну Гору, књаз Никола га је 27. октобра 1885. именовао за митрополита.
Митрополит Митрофан Бан преузео је Цетињску митрополију у периоду кад је било неопходно уредити њену унутрашњу организацију и положај свештенства. После Берлинског конгреса, црквени живот у Црној Гори постепено је прилагођаван канонском поретку осталих православних цркава.
Једна од промена односила се на изглед парохијског свештенства. Митрополит је 1893, уз сагласност књаза Николе, наложио свештеницима да народну ношњу замене мантијама. Одлука је у почетку изазвала отпор дела свештенства, али је временом прихваћена.
Важна реформа спроведена је и у начину издржавања свештенства. До 1900. пароси су од својих парохијана примали бир у натури — по 18 килограма жита од сваког домаћинства, уз накнаду за обављање црквених обреда. Такав систем често је изазивао неспоразуме, посебно у неродним годинама.
На иницијативу митрополита Митрофана, бир је замењен новчаним прирезом, разврстаним према имовинском стању становништва. Средства су уплаћивана у митрополијску касу, из које су исплаћиване плате свештенству. У исто време основан је и Свештенички фонд за пензије изнемоглих свештеника, као и за помоћ њиховим удовицама и деци. Закон о фонду санкционисан је 8. априла 1901.
Током његове службе уређено је и црквено-правно устројство митрополије. На молбу митрополита Митрофана, епископ задарски Никодим Милаш припремио је уставе за православне конзисторије и Свети синод у Црној Гори. Цетињска конзисторија почела је са радом 2. јануара 1904. године, Свети синод је прве седнице одржао у мају 1908, а Никшићка конзисторија отворена је 2. јануара 1910. године.
Митрополит је посебну пажњу посветио и култу Светог Петра Цетињског. На његову иницијативу митрополит београдски Михаило Јовановић написао је 1895. године Службу Светом Петру Цетињском Чудотворцу, која је исте године штампана у Москви.
У његово време уређивано је и питање манастирске имовине у Цетињском пољу. Књаз Никола је 1895. донео Манифест којим су потврђена права Цетињског манастира над земљиштем које му је, према предању и повељи Ивана Црнојевића, припадало од оснивања. На манастирској земљи грађене су куће, али је она остајала у својини манастира, уз обавезу плаћања закупнине.
Митрополит Митрофан Бан остао је на челу Цетињске митрополије и током аустроугарске окупације Црне Горе 1916. После пада Ловћена, а уочи уласка окупационих трупа на Цетиње, организовано је привремено преношење моштију Светог Петра Цетињског у капелу дворца Крушевац у Подгорици. Мошти су касније враћене у Цетињски манастир.
После нарушавања здравља 1911, митрополит је затражио од краља Николе дозволу да у порти Цетињског манастира подигне гробницу. Одобрење је добио, а у тој гробници је сахрањен 1. октобра 1920.
Више о историји и страдању ове светиње може се прочитати у тексту Владика Пајсије говорио како је Цетињски манастир страдао и васкрсавао са народом.
