Пост о Савиној Неђељи и данас живо предање у Шестанима код Бара
Народно предање о Светом Сави и заветном посту у Шестанима и данас живи, подсећајући на духовне корене Бара и шире Крајине.
Лик и дело светог Саве, духовног оца српског народа, остају трајна инспирација и ослонац за различите генерације, као симбол моралних, културних и националних вредности. Очување духовног и историјског памћења једног народа видљиво је и кроз народна предања која су преношена с колена на колено.
Једно од таквих сведочанстава представља књижевна цртица „Савина Неђеља“, са поднасловом „Завјетни пост Шестана“, чији је аутор покојни Баранин Петар Пеко Шоћ. То дело има посебну вредност јер, осим што говори о светитељској мисији Светог Саве, сведочи и о његовом духовном присуству на просторима Бара и Крајине.
Радња приче смештена је у Шестане, крај у близини Скадарског језера, који је историјски насељавало претежно албанско становништво католичке вероисповести. Управо у том простору, према народном предању, развио се обичај поста на Савиндан, као знак завета и захвалности светом Сави, што указује на дубину његовог духовног утицаја и прихваћеност међу различитим заједницама.
Шоћ је у разговору за Радио „Светигору“ прошле године о Савиндану објаснио да је предање о Сави у Шестанима слушао још као дечак, од путника који су пролазили старим путевима испод Румије. Управо та усмена сведочанства подстакла су га да причу сачува од заборава и преточи у књижевну форму.
„И данас многи Шестани поштују тај завјетни пост, што свједочи о присуству и мисији Светог Саве на овим просторима“,
записао је Шоћ, нагласивши да је његова намера била да предање остане трајно сведочанство.
У причи се описује тешка година када су суша, болест и помор погодили села око Скадарског језера. У тренутку општег страдања, свети Сава се, према предању, зауставља у овом крају и молитвом доноси спас народу и земљи. После тога, прича нам говори, киша је обновила живот, а народ је у знак захвалности установио заветни пост, који се и данас поштује као „Савина Неђеља“.
Значај Светог Саве за Бар и Црну Гору не огледа се само у духовној равни, већ и у очувању историјског и културног идентитета.
Кроз богослужења, народне обичаје и писану реч, сећање на његову мисију и данас живи као позив на веру, заједништво и моралну одговорност. Приче попут оне коју је забележио Петар Пеко Шоћ подсећају да Светосавље није само део прошлости, већ живо наслеђе које и у савременом времену има снагу да окупља и обнавља заједницу.
