"Душевни мир, који не може да се опише!"– српско ходочашће на Свету Гору

Они су своје утиске поделили са нашом редакцијом.

Српски туристи су се 11. октобра 2025.године упутили ка Светој Гори.

Прва њихова успутна станица била је у Солуну. Они су посетили српско војничко гробље Зејтинлик. Ту су се упознали са једним од најтежих тренутака у историји нашег народа.

Српско војничко гробље на Зејтинлику се налази у насељу Амбелокипи у Солуну и у његовом склопу су смештени гробови српских, француских, италијанских, енглеских и руских војника погинулих у борбама и пробоју Солунског фронта у Првом светском рату.

Комплекс гробља је подигнут на простору на коме се од 1916. године налазила Главна војна пољска болница српске војске, у склопу које је настало и гробље за преминуле које је временом прерасло у данашњи комплекс.

Синоним за Зејтинлик био је чувар војничког гробља Ђорђе Михајловић. Он је преминуо 2023. године. Данас се у самом гробљу налази његова биста.

Пут су даље наставили ка Уранополису.

Тамо су преноћили, а рано ујутру су покупили своје визе и бродом кренули у завршну етапу пута. Прва станица српских путника био је наравно манастир Хиландар. Једини српски манастир на Светој Гори.

Хиландар је у хијерархији Свете горе на 4. месту по значају.

Посматран споља, манастир има изглед средњовековног утврђења, с обзиром да је утврђен бедемима који су високи и до 30 м. Манастир је овако утврђен пошто је у прошлости, као и остала утврђена монашка насеља на Светој гори, морао да се брани од гусара.

Неки сматрају Хиландар једним од првих универзитета, у претходничкој форми, а конкретно првим српским универзитетом. Садашњи игуман манастира Хиландар је Методије Марковић.

Манастир Хиландар је изградио грчки монах-светогорац, Георгије Хиландарио. Обновили су га Стефан Немања (у монаштву Симеон) и његов син Сава 1198. године, а у манастиру је 1199. године умро Стефан Немања. Краљ Стефан Урош I je 1262. године значајно утврдио манастир. Хиландар је нарочито помогао краљ Милутин, који је око 1320. године на месту старе подигао нову Цркву Ваведења Богородице.

У новијој историји манастир је значајно страдао 2004. године у катастрофалном пожару, после чега је уследила обнова оштећених грађевина.
Хиландар представља једно од најзначајнијих средишта српске културе и духовности.

Кроз векове, релативно заштићен од напада и пљачкања, у сигурности Свете горе Атонске и њене аутономије, био је поштеђен судбине која је задесила скоро све друге српске манастире.

У Хиландару је очувана најбогатија колекција оригиналних старих рукописа, икона и фресака, тако да он у данашње време представља најзначајнију ризницу српске средњовековне културе уопште.

Манастир се од 1988. године, заједно са осталих 19 светогорских манастира, налази на Унесковој листи светске баштине у склопу споменика средњег века обједињених под заштићеном целином планине Атос.

Видели су крст и маслину Цара Душана, чесму Краља Александра, пут мудрости, винову лозу Светог Симеона.

Српски путници су одушевљени самим манастиром.

"То осећање душевног мира када си на Светој Гори не може да се опише. Када ходиш путевима Светог Саве и Светог Симеона то мора да се доживи",- каже један од путника.

Следећег јутра су након Литургије наставили свој обилазак Свете Горе. Следећа станица био им је манастир Есфингмен. Ту су настањени Зилоти.

Зилоти или у преводу са грчког ревнитељи је назив верског покрета у православљу, познатог и као истинито православље или зилотизам. Канонске помесне православне цркве сматрају их расколницима.

Они сами себе не називају зилотима већ истинским православним хришћанима (ИПХ) или истинском православном црквом (ИПЦ).

Противе се, како тврде, „екуменском уједињењу“ свих хришћанских доминација и религија у једну глобалну Цркву, за шта оптужују канонску Православну цркву.

Узроци одвајања од канонског Православља зилота или истинских православних хришћана састоје се из три тачке: екуменизма, сергијанизма и реформе календара.

Почетком и средином XX века готово у свим православним црквама дошло је до одвајања једног дела епископа, свештенства и верног народа.

На Светој Гори један од 20 манастира манастир Есфигмен као и неколико монашких зилотских заједница скитова и келија не прихватају нови календар и екуменизам. Сам Есфигмен има око 100 зилотских монаха.

Верници СПЦ су потом обишли још бројне манастире на Светој Гори. Међу њима су били манастири: Дохијар, Ксенофонт, Светог Пантелејмона. Ксиропотам.

Пут их је потом одвео и у Кареју.

Кареја је монашки градић, својеврсна престоница Светог Атона. Сама реч ’’кареја’’ у преводу значи ‘орах’, којих има много у околини града. Налази се на самој средини полуострва, на североисточним обронцима Свете Горе. Атон је такорећи монашка република, али притом сваки манастир има свој типик.

У Кареји се налази Протат, у коме се остварује врховна самоуправа и суд, а у граду се такође налази и управитељ. Протат образује ‘Свештена заједница’ (‘Кинотис’), а из Свештене заједнице изабрани Савет – ‘Епистасија’.

Свештену општину сачињавају заступници манастира (Антипросопи), по један из сваког од двадесет светогорских манастира. Епистасија, која има функцију извршне власти, формира се сваке године од по једног представника из пет главних манастира.

Најстарији од Епистаса је Протоепистас. Протоепистасима могу бити монаси само из пет главних манастира: Велике лавре, Ватопеда, Ивирона, Хиландара и Дионисијата, и они се смењују по реду.

У Кареји се налазе конаци свих атонских манастира, осим манастира Кутлумуша, који је покрај саме Кареје. Такође се налазе пошта, телеграф, царина, лучна и полицијска управа, продавнице и амбуланта. Карејска Саборна црква Успења Пресвете Богородице је најстарија на Светој Гори и према предању основао ју је 335. године цар Константин Велики.

У ХΙΙ веку храм су уништили католици, а поново су га обновили бугарски цареви.

Овде су сачуване фреске из XIV века, а на горњем делу олтара налази се светиња Кареје, чудотворна икона Мајке Божије Достојно Јест, а чува се такође и чудотворна икона Христа Спаситеља.

Чудотворна икона Мајке Божије Млекопитатељница налази се у келији Светог Саве Српског званој Типикарница. У Кареји живи око сто монаха.

Посебан утисак на српске путнике оставио је отац Никодим .

У средишту Кареје недалеко од свештене општине и протатске цркве налази се испосница Светог Саве називана још и посница или типикарница.

Једна од најугледнијих келија на Светој Гори, коју је подигао Свети Сава Српски 1199. године, одмах после подизања Хиландара, посвећена је Светом Сави Освећеном Јерусалимском. У њој се Свети Сава Српски посветио строгом испосништву према прописима Карејског типика који је сам на писао, а чији се оригинал, као најстарији документ чува и данас у хиландарској библиотеци – ризници.

Постоји неколико преписа тог списа али је најстарији онај урезан на мермерној плочи изнад улазних врата на зиду цркве карејске испоснице.

У испосници Светог Саве следећи пример највећег српског светитеља живе монаси који се добровоњно јаве за ту службу. Они не треба да се занимају ничим другим осим молитвом за цео свет и да за дан и ноћ прочитају цео Псалтир (књигу псалама Давидових из Старог завета), а у току седмице целокупно Четворојеванђеље.

После повлачења смерног старца Симеона, данас у испосници Светог Сава, сада у испосници Светог Саве служи отац Никодим.

На иконостасу цркве испоснице налази се чудотворна икона Богородице Млекопитатељнице коју је по предању донео Свети Сава из манастира Светог Саве Освећеног.

Она се налази са десне стране царских двери на месту које је предвиђено за икону Господа Исуса Христа што је јединствен случај у целом православљу. Уз Млекопитатељницу Свети Сава је из манастира Светог Саве Освећеног, из Свете Земље донео и чудотворну икону Пресвете Богородице Тројеручицу као и жезло Патерицу која се дуго налазила у истоименој келији недалеко од Кареје, а од Светог Илије (2. август 2004. године) и она се чува у самој испосници.

Путници из Србије су након тога кренули назад за Београд препуни утисака. Пријатељи наше редакције истичу како ће се сигурно поново вратити на Свету Гору и унапред се радују том путу.

"Првом приликом доћи ћемо поново и то на дуже времена! Искрено, једва чекамо и унапред се радујемо повратку на Атос!"

Раније је СПН писао о меморијалном комплексу у Братунцу.