Тутински мученици страдали пре 83 године у тутинском храму

Литургију је 22. фебруара 2026. у храму Светих апостола Петра и Павла у Тутину служио архимандрит Андреј, игуман манастира Црна Река, уз саслужење свештенства и монаштва Епархије рашко-призренске. Након богослужења служен је парастос за свештенослужитеље и све невино пострадале у Тутину и околини током ратних година.

Ко су били тутински мученици?

Свештеник Урош Поповић, парох добрињски, рођен је 1897. у Азанима код Берана, у свештеничкој породици из које је потекло више десетина свештеника Српске Православне Цркве. Богословско-учитељску школу завршио је у Призрену и са супругом Олгом подигао петоро деце.

Свештеник Лука Поповић, парох суводолски, рођен је 1890. у Сувом Долу на Пештери. И сам из свештеничке породице, школовао се у Призрену, а усавршавао у Пећкој Патријаршији. Учествовао је у Првом светском рату, био рањен и лечен у Француској, а за пароха суводолског постављен је 1926.

Током јесени 1942. екстремисти под командом усташког бандита Салка Ганевића припремали су ликвидацију свештеника Луке. Након бомбашког напада на његову кућу у Сувом Долу, повређени свештеник с тешко рањеном супругом нашао је уточиште код свештеника Уроша у нешто безбеднијем Тутину. Одмах по њиховом одласку, команда бандита Салка Ганевића уселила се у њихову кућу.

Тутин је тад био под албанском цивилном и италијанском војном управом. Поповиће је лечио италијански војни лекар др Ривера. Он је желео да обојици свештеника с породицама обезбеди заштиту и пребаци их војним санитетом у Рашку.

Међутим, 21. фебруара 1943, трагични догађаји кулминирали су кад је почела Литургија у храму Светих апостола Петра и Павла. Салко Ганевић и његова шиптарско-муслиманска банда зверски су убили свештенике Уроша и Луку, а с њима и 17-годишњег црквењака Јаблана Раковића током саме Литургије. Осим што су их немилице тукли кундацима, убацивали су им упаљено угљевље из кадионица у уста. Убијени су хицима, које је узбуњени народ пријавио Италијанима.

Ушавши у цркву, војници и народ затекли су свештенике и црквењака убијене у свештеним одорама. Бандити су побегли с лица места.

Мученици су сахрањени испред олтара тутинаске цркве која потиче из 14. века. За време опела, бандити и њихови послушници су шенлучили над клисуром Видрењакa, што је народ на опелу чуо.

Након њиховог страдања, уследило је етничко чишћење Срба из штавничког среза – сви преживели су протерани, а више стотина Срба је убијено. 

СПН је писао о парастосу и хуманитарној изложби дечјих слика посвећених тутинским мученицима.