Црква се данас сећа тројице великих светитеља: Света три јерарха
Верници поштују успомену на велике светитеље и учитеље Цркве: Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоуста.
На данашњи датум, 12. фебруара (30. јануара по јулијанском календару) Црква прославља успомену на света Три јерарха: Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоустог. Празник је установљен у 11. веку у Цариграду након што су се три светитеља у сну јавила Епископу евхаитском Јовану да прекину спорове међу верницима ко је од њих већи.
Свечана богослужења служе се у свим православним храмовима. Светитељи се поштују као покровитељи образовања и просветитељства, јер је сваки од њих дао непроцењив допринос развоју хришћанске теологије.
Василије Велики (329-379) је био Архиепископ Кесарије у Кападокији. Одлично образовање стекао је у Атини, где се спријатељио са Григоријем Богословом. Свети Василије је познат као аутор обреда Свете Литургије, многих богословских дела и утврђивања правила за монашки живот. Назван је браниоцем Православља због чврстог противљења аријанској јереси.
Григорије Богослов (329-389), Архиепископ цариградски, био је изузетан теолог и духовни писац. Написао је дубока богословска дела о Светој Тројици, због чега је добио надимак „Богослов“. Светитељ је познат и као талентован песник – аутор многих духовних песама.
Јован Златоусти (347-407) био је Архиепископ цариградски и прославио се као највећи проповедник хришћанства. За своју невероватну елоквенцију добио је надимак „Златоуст“. Светитељ је саставио чин Свете Литургије која се најчешће обавља у православним храмовима, написао коментаре на многе књиге Светог писма и многе беседе.
И мада сваки од ових великих светитеља има свој дан поштовања, с временом је почело гложење међу верним народом који је од богоугодника већи и славнији – а супротстављене фракције звале су се василијани, григоријани и јованити. И свакога су његове присталице узносиле због његових врлина и дарова.
Међутим, по промислу Божјем и на корист верног народа, и још већу славу светитеља – Епископу ветхаитском Јовану јавила су се у сну прво тројица богоугодника понаособ, у великој слави и лепоти, а затим и заједно. Рекли су му:
"Ми смо једно у Бога, као што видиш, и ништа нема у нама противречно... нити има међу нама првог ни другог."
Дали су му савет да састави заједничку службу и да им одреди један заједнички дан празника. Тако је и било и 12. фебруар/30. јануар постао је заједнички празник ова Три јерарха. У Грчкој, верни народ га сматра не само црквеним, већ и највећим националним и школским празником.
У част празника, пак, у СПЦ православне богословије и академије традиционално одржавају научне конференције и читања посвећена богословском наслеђу света Три јерарха. У црквама се одржавају празничне службе, а верници се обраћају свецима са молитвама за помоћ у учењу и просвећењу.
Сећање на ове велике учитеље Цркве посебно се поштује у православним образовним установама, где се сматрају небеским покровитељима свих наставника и ученика. Њихова богословска дела и данас се изучавају и чине основу православног богословског образовања.
СПН је раније писао о преносу моштију светог Јована Златоуста.
