Зашто је учитељ покајања Преподобни Исак Сирин напустио епископски престо
Преподобни Исак Сирин слави се 10. фебруара и памти као један од најдубљих учитеља духовног живота. Напустио је власт ради тишине и нашао пут ка истинском савршенству.
Свети преподобни Исак Сирин рођен је у Бет-Катараји, у Сирији, на обали Персијског залива, недалеко од граница Индије. Још у младости, с рођеним братом ступио је у манастир Мар-Матеј, у близини Ниневије. Обојица су се брзо издвојила међу братијом строгим подвижничким животом и ученошћу, па је његовом брату поверено старешинство у манастиру и управљање заједницом.
Исак је, међутим, изабрао другачији пут. Прошавши сва послушања општежића, повукао се у усамљеничку келију недалеко од манастира. Тамо се у потпуности посветио молитвеном тиховању и животу у самоћи. Управо у том скривеном подвигу изградио је духовно искуство по ком ће касније бити познат широм хришћанског Истока.
Глас о његовој светости, учености и чудотворству проширио се далеко, па је, против своје воље, изабран за епископа великог града Ниневије. За епископа је посвећен у манастиру Бет-Абе од стране патријарха Георгија. На епископском престолу задржао се свега неколико месеци. Схвативши да га административна служба удаљава од унутрашње тишине којој је стремио, тајно је напустио Ниневију и повукао се на гору Мату, где је живео с тамошњим пустињацима.
Из тог усамљеништва отишао је у пустињски манастир Рабан-Шабур. Тамо се, у тишини и строгој аскези, посветио изучавању Свештених Књига и писању.
Оставио је иза себе велики број дела, међу којима је до данас сачувано око сто беседа о духовном животу и подвижништву. Те беседе нису биле плод теорије, већ личног искуства, дубоко проживљеног и провереног у молитви и самоћи.
Због тога је сматран ненадмашним познаваоцем људске душе и поузданим духовним руководитељем, коме су се за савет обраћали и велики светитељи његовог времена.
Преподобни Исак се упокојио у дубокој старости почетком 8. века, оставивши Цркви духовно наслеђе које и данас има снагу да преображава.
Три ступња духовног живота преподобног Исака Сирина
У својим поукама он је јасно изложио учење о три главна ступња духовног живота: покајању, очишћењу и савршенству.
По њему, покајање није само почетак, већ трајно стање живота. Оно је потребно свима, и грешнима и праведнима, јер нема краја духовном узрастању. Чак и савршенство најсавршенијих остаје несавршено, па зато покајање траје до последњег даха.
Очишћење је, по Исаку, вишеслојно. Очишћење тела значи удаљавање од телесне нечистоте, очишћење душе ослобођење од скривених страсти, а очишћење ума откривање духовних тајни. Кроз врлински живот ум се просветљује Божанственом светлошћу.
Савршенство, као врхунац подвижништва, садржано је у дубини смирења. Чисто срце је оно које има милости за свако створење, без изузетка. А мера истинског савршенства, по речима Преподобног Исака, јесте спремност да човек и више пута дневно пострада из љубави према људима, а да му то ипак не буде довољно.
У томе се огледа суштина његовог учења: духовни живот није бег од света, већ преображај срца, у коме милост, смирење и љубав постају мера сваког дела.
Ево шта је преподобни Исак Сиријац говорио о љубави Божјој:
"... Трудови које чинимо ради љубави Божије, неупоредиви су са уживањем вечних добара.
Труд ратара који сеје прати радост када жање. Хлеб који једе чини му се сладак јер је плод његовог зноја. Извршење заповести Божијих захтева духовни напор и много труда; но после долази радост.
Зато презри све и имаћеш Бога за помоћника..."
СПН је раније писао о светом Јефрему Сирину, који је кротошћу побеђивао грех и јерес.
