Свети Јевстатије, војсковођа и Христов мученик
Српска Православна Црква 3. октобра прославља Светог великомученика Јевстатија, једног од најпоштованијих светитеља из првих векова хришћанства.
Празник Светог великомученика Јевстатија у црквеном календару означен је подебљаним словима, што сведочи о његовом значају у православној традицији. Ловци га још од трећег века сматрају својим заштитником.
Свети Јевстатије, који се пре крштења звао Плакида, био је римски војсковођа познат по праведности и милосрђу. У једном ловачком походу догодило му се оно пресудно – Господ је „уловио“ самог ловца. У роговима јелена угледао је светли крст и чуо глас који га је упитао „Зашто ме гониш, Плакиде?“
Павши на земљу ничице, Плакида упита ко му се обраћа и глас му рече: „Ја сам Исус Христ, Бог, који се ради спасења људи оваплотих, добровољно претрпех страдања и крсну смрт, и кога ти, не знајући, поштујеш. Твоја добра дела и многе милостиње изиђоше преда ме, и ја зажелех да те спасем. И ево ти се јавих, да те уловим у моје познање и присајединим верним слугама мојим; јер ја нећу да човек који твори праведна дела погине у мрежама ђавољим“.
Плакид ту и тада прихвати Господа и упита шта даље да чини. Глас му је рекао да потражи хришћанског свештеника, који ће га научити путу спасења.
Ту је са супругом и синовима примио крштење, добивши име Јевстатије.
После тога, живот му је постао испуњен страдањима и искушењима, јер по речима Господњим – било је потребно да докаже своју веру и преданост, а то се не постиже у благостању. На крају страдања, Господ му обећа да ће пратити Његова благодат, и да ће га прославити и на небу и пред људима.
Код куће је поделио то откровење са супругом, а она прихвати вољу Господњу и поче молити за трпељивост.
На његов дом удари болест, смрт, лопови, богати војвода постаде сиромах преко ноћи. Али, као и Јов, благосиљао је Господа: „Господ даде, Господ узе; како се Господу хтеде, тако и би; нека је благословено име Господње“ (ср. Јов. 1, 21).
На путу у Египат Јевстатије је остао без породице – жену су му отели, а децу однеле звери. Годинама је живео скромно као најамник, све док га цар Трајан није позвао да се врати у војску и предводи римске легије. Јевстатије је остварио победу, а на путу назад у Рим поново је пронашао супругу и синове.
По смрти цара Трајана, власт је преузео Адријан, који је затражио од Јевстатија да принесе жртву римским боговима. Храбро исповедивши да је хришћанин, Јевстатије је са породицом подвргнут суровим мучењима. Пошто звери нису могле да им нашкоде, бачени су у усијаног металног вола, где су предали душе Богу. Њихова тела, трећег дана пронађена неповређена од огња, постала су извор дивљења и снажног сведочанства вере.
Хришћани су чесно сахранили Јевстатија, његову супругу и синове, а њихов подвиг вековима остаје пример непоколебљиве вере и жртве за Христа. Народ је тада узвикнуо: „Велики је хришћански Бог!“, а цар Адријан остао је упамћен по неправедном и узалудном прогону.
СПН је раније писао и о Светим мученицима Трофиму, Саватију и Доримедонту и Светом мученику Зосими пустињаку.
