Спомен на освећење храма Христовог Васкрсења у Јерусалиму
Православна црква 26/13. септембра обележава празник Освећења храма Христовог Васкрсења у Јерусалиму, подигнутог у време цара Константина и његове мајке Јелене.
После страдања и васкрсења Господа Исуса Христа, свето место Голготе и Гроба Господњег било је оскрнављено. Цар Адријан подигао је паганске храмове и идоле, затрпавши Христов гроб, а град Јерусалим преименовао у Елију, настојећи да угаси сећање на Христа.
Тек у IV веку, цар Константин и мајка Јелена обновили су Јерусалим и саградили величанствену цркву која је обухватила и Голготу и Гроб Господњи. Јелена је на том месту пронашла и Часни Крст, а храм је добио назив Мартирион – Сведочанство Христовог страдања и васкрсења.
Црква је довршена 335. године и у септембру исте године свечано је освећена у присуству бројних епископа и верника из целог хришћанског света. Од тада је установљено да се празник њеног освећења обележава сваке године.
Сама Црква Васкрсења, позната и као Црква Гроба Господњег, вековима је остајала највећа хришћанска светиња. Многобројна покољења верника долазила су на поклоњење овом месту, где је Христос победио смрт, а бројни ходочасници и данас је сматрају центром хришћанског света. Упркос рушењима, пожарима и обновама, она је остала непрекидан знак живе вере.
Празник освећења ове светиње није само историјско сећање, већ и духовни позив свим хришћанима да постану „живи храмови Божији“. Сваки верник је позван да својим животом сведочи радост васкрсења и победу добра над злом. Управо зато овај дан има посебно место у црквеном календару – као подсећање да је Христова победа над смрћу вечна и непролазна.
Тако нас празник Освећења храма Христовог Васкрсења учи да и сопствено срце и душу градимо као светињу у којој пребива љубав Божија, а тајна васкрсења постаје наше свакодневно искуство и нада.
СПН је раније писао о посети Патријарха српског Јерусалиму.
