Праведни Јов: символ трпљења и вере у Божији промисао
Живот и страдање Јова у хришћанству представљају пример трпљења, вере и поверења у Божији промисао. Због тога се делови Књиге о Јову читају током Страсне седмице — као припрема верника за разумевање Христових страдања.
У древној земљи Узу, у Арабији, живео је човек по имену Јов, познат по праведности, благочестивости и дубокој вери у Бога.
Јов је био угледан и богат човек, отац седморо синова и три кћери, и власник великог имања са хиљадама грла стоке. Живео је честито, подучавао децу побожности и редовно приносио жртве Богу за могуће грехе својих најмилијих.
Ипак, Јовљева вера би стављена на велико искушење.
Према Светом Писму, Сатана је пред Господом оспорио Јовљеву праведност, тврдећи да је његова вера условљена богатством и благостањем.
Бог је дозволио да Сатана одузме све што Јов има — прво имање и децу, а затим и здравље.
Упркос трагедији, Јов није похулио на Бога.
Његова чврста вера и смирење изражени су у речима: „Господ даде, Господ узе; благословено име Господње.“ Чак и када му је супруга саветовала да се одрекне Бога, Јов је остао доследан, не одступајући ни речју од своје побожности.
Тројица пријатеља посетила су га да га утеше, али су и они били неми пред величином његове патње, па седам дана седеше с њим на земљи ћутке.
Али после свих страдања у којима Јов није хроптао на Бога, Господ му је вратио здравље, удвостручио му имање и подарио му нових десеторо деце. Јов је поживео 248 година, славећи Бога до краја живота.
Живот и страдање Јова у хришћанству представљају пример трпљења, вере и поверења у Божији промисао. Због тога се делови Књиге о Јову читају током Страсне седмице — као припрема верника за разумевање Христових страдања.
