Свети кнез Владимир: Од незнабошца до равноапостолног светитеља

Свети кнез Владимир. Фото: СПН

Свети равноапостолни кнез Владимир, крштен као Василије, једна је од најзначајнијих личности у историји хришћанства међу словенским народима. Као Велики кнез кијевски, владао је земљом у време када је већина народа још живела у незнабоштву. Житије га описује као владара који је у младости био одан паганским боговима, подизао идоле и приносио им жртве, настојећи да читав народ задржи у старој вери.

Према предању, Божја промисао постепено је почела да мења његово срце. Владимир је желео да упозна различите вере, па су му долазили представници разних народа, представљајући своја учења. Највећи утисак на њега оставило је сведочанство византијских хришћана и богослужење у цариградском храму, које су његови изасланици описали речима да нису знали „да ли су на небу или на земљи“, задивљени лепотом молитве и славословља.

После похода на Херсон, Владимир је прихватио услов византијских царева да прими хришћанство. У Херсону је крштен и добио име Василије. Житије сведочи да је том приликом чудесно прогледао, пошто је непосредно пре крштења изгубио вид. Тај догађај постао је пресудан тренутак његовог духовног преображаја.

По повратку у Кијев започео је велико дело покрштавања народа. Наредио је рушење паганских идола и подизање хришћанских храмова, а становници Кијева сабрали су се на реци где су примили Свету тајну крштења. Овај догађај, који житије смешта у 989. годину, означио је почетак ширења хришћанства широм руске земље.

Након крштења Владимир је, према житију, потпуно изменио начин живота. Уместо паганских обичаја, посветио се изградњи цркава, оснивању школа, ширењу писмености и старању о сиромашнима. Позивао је свештенике и епископе да учврсте новокрштени народ у вери, а своје синове постављао је да у различитим крајевима државе шире хришћанство и подижу богомоље.

Посебно место у његовом делу заузима изградња чувене Десетинске цркве у Кијеву, као и оснивање бројних храмова на местима где су се некада налазили пагански идоли. Истовремено је подстицао образовање, наредивши да се деца уче писму и хришћанској вери, сматрајући да је духовно просвећење темељ будућности народа.

Свети Владимир упокојио се 15. јула 1015, после тридесет пет година владавине. Црква га прославља као равноапостолног светитеља, јер је, према житију, својим личним преображајем и крштењем народа отворио ново раздобље у историји Кијевске Русије и поставио темеље хришћанског живота који ће обележити векове који су уследили.

СПН је раније писао о светом арханђелу Гаврилу.

Pročitajte takođe