Богородица Тројеручице, чудотворна икона и вечита игуманија Хиландара

Фото: СПН

Српска Православна Црква 25. јула по новом календару молитвено прославља празник чудотворне иконе Пресвете Богородице Тројеручице, једне од највећих светиња српског и православног света. Као игуманија манастира Хиландара поштује се вековима, а њене верне копије налазе се у бројним храмовима широм Србије, посебно у Београду – у Храму Светог Саве, Вазнесењској цркви, храмовима у Земуну, Покровској цркви на Црвеном крсту и другим светињама. Манастир посвећен Тројеручици од 2012. постоји и у Дробњацима код Рипња.

Предање о Тројеручици везује се за светог Јована Дамаскина, великог богослова и браниоца поштовања светих икона. Након што је неправедно оклеветан и остао без десне руке, целу ноћ се молио пред иконом Пресвете Богородице, која му је, према црквеном предању, чудесно исцелила руку. У знак благодарности приложио је сребрну руку на икону, по чему је она добила име Тројеручица.

По замонашењу у Лаври Светог Саве Освећеног, свети Јован је завештао да Тројеручица, заједно с игуманским штапом светог Саве Освећеног и иконом Богородице Млекопитатељнице, буде предата царском сину по имену Сава. Завештање је испуњено почетком XIII века, када је у Лавру дошао свети Сава, који је светиње пренео на Свету гору и донео у Хиландар.

Икона је у Хиландару остала до времена цара Душана, кад је пренета у Србију. Према предању, касније су је, у страху од турских освајача, монаси ставили на самар магарета и препуштена Божијој вољи. Животиња је, без водича, стигла до Хиландара, где је након доласка угинула. На месту на ком се зауставила подигнуто је спомен-обележје, а у знак сећања на чудесни повратак иконе сваке године одржава се литија.

Посебно место у хиландарском предању има догађај после упокојења једног игумана, када су монаси покушавали да изаберу новог игумана, али никако нису могли да се сложе. За то време, више пута затекли Тројеручицу на игуманском трону, иако су је враћали у олтар.

Потом је преко светогорског пустињака стигла порука Пресвете Богородице да она сама преузима духовно старање над манастиром и да се више не бира игуман. Од тада се Тројеручица сматра вечном игуманијом Хиландара, док је настојатељ манастира њен заменик.

Предање Српске Православне Цркве бележи бројна чуда везана за ту свету икону. Монаси сведоче да је више пута сачувала Хиландар од пожара и других опасности. Посебно се памти 1945, када је после литије с Тројеручицом ветар променио правац и велики шумски пожар заобишао манастир. У хиландарском предању забележено је и да су наоружани пљачкаши, видевши у храму величанствену жену, затекли само икону, након чега су, обузети страхом, напустили манастир не одневши ништа.

Чудотворна слава Тројеручице проширила се и ван Свете горе. Почетком XX века, током Руско-јапанског рата, верна копија иконе послата је у Русију као благослов православној војсци, а по завршетку рата враћена је у Хиландар. Као једно од новијих сведочанстава наводи се и пожар у Крагујевцу 1992, када су, према сведочењу власника фотографске радње, календар с ликом Богородице Тројеручице и две машине с иконама Светог Николе и Светог апостола Луке остали неоштећени, па је календар касније дарован Хиландару.

Чудотворна икона данас се чува у саборном храму манастира Хиландара, украшена бројним даровима верника. За православне хришћане највеће чудо Тројеручице није само телесно исцељење или избављење од опасности, већ духовна промена човека, због чега њен празник сваке године сабира хиљаде верника који пред њом траже утеху, снагу, покајање и молитвено заступништво.

СПН је раније писао о Часном појасу Пресвете Богородице.

Pročitajte takođe