СПЦ прославила Ивањдан

Ивањдан у Љигу. Фото: Епархија жичка.

Прослава храмовне славе Рођења Светог Пророка Јована Претече и Крститеља Господњег свечано је обележена у селу Ласовац, на парохији беденичкој, у недјељу, 5. јула 2026. године.

Празнична Света литургија служена је на темељима старе порушене цркве, на средишњем дијелу православног гробља, гдје се на молитвеном сабрању окупило око шездесет вјерника. Сабрани су, кроз Свету Евхаристију, наставили побожну традицију својих предака и достојанствено прославили своју сеоску храмовну славу.

Свету литургију служио је надлежни парох, јереј Миломир Гвојић из Велике Писанице, који се након богослужења пригодном бесједом обратио окупљенима.

Том приликом поздравио је и начелника Општине Шандровац, Дарија Халауша, захваливши му на финансијској подршци у организацији славског ручка, који је након богослужења уприличен у сеоском општинском дому.

У уторак, 7. јула, на празник Рођења Светог Јована Крститеља – Ивањдан, у Саборном храму Преображења Господњег у Загребу служена је Света литургија.

Свету литургију служио је архијерејски намјесник загребачки, протојереј-ставрофор Душко Спасојевић, уз саслужење јереја Андреја Иваненка, ђакона Александра Лукића и ђакона Миладина Андрића.

Сабраном вјерном народу бесједом се обратио отац Душко, говорећи о личности Светог Јована Крститеља, Претече Господњег, кога је сам Христос назвао „највећим од жене рођеним“.

Подсјетио је да је Свети Јован Крститељ рођен од праведних родитеља Захарија и Јелисавете, у њиховој дубокој старости, када су већ били изгубили наду да ће имати потомство. Његово рођење било је дјело Божије промисли и увод у испуњење старозавјетних пророчанстава о доласку Месије, коме је Свети Јован био одређен да припреми пут.

Говорећи о животу Претече Господњег, отац Душко истакао је да је Свети Јован још од мајчине утробе био испуњен Духом Светим те да је читав свој живот провео у молитви, посту, подвигу и смирењу, припремајући народ за сусрет са Христом.

„Његова ријеч била је утемељена на истини, а његов живот потврда свега што је проповиједао. Када је позивао на покајање и разобличавао гријех, није осуђивао човјека, него га је позивао да промијени своје срце и припреми се за долазак Господњи.“

Отац Душко посебно је нагласио да савремени човјек никада није имао више информација, савјета и различитих учитеља, али да истовремено све рјеђе сусреће људе чији живот свједочи истинитост њихових ријечи.

„Данас нам се нуде безбројни савјети како живјети, али човјек прије свега тражи примјер. Свети Јован Крститељ није свједочио само ријечима, него прије свега животом који је био у потпуном складу са оним што је проповиједао.“

На крају бесједе указао је на дубоко смирење Светог Јована, садржано у његовим ријечима: „Он треба да расте, а ја да се умањујем.“

Истакавши да управо у томе лежи суштина хришћанског живота, позвао је вјерне да се, по узору на Претечу Господњег, кроз покајање, молитву и живот у Цркви отварају за дејство благодати Духа Светога, живе по Јеванђељу и својим животом свједоче Христа пред свијетом.

На празник рођења Светог Јована Крститеља – Ивањдан служена је Света архијерејска литургија у Великим Средицама у Бјеловару у капели која носи име овог пророка и претече.

Свету литургију служио је Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички др Кирило, администратор Епархије загребачко-љубљанске, а саслуживали су му јереји Миломир Гвојић, парох великописанички и Драган Топић, парох нарћански.

Појали су јереји Љубиша Миодраговић и Стефан Максимовић, парох бјеловарски.

У литургијској бесједи епископ Кирило је подсјетио окупљени народ да је Јован био син првосвештеника Захарија и Јелисавете који су били бездјетни. Али је већ у њиховим поодмаклим годинама анђео Гаврило најавио да ће добити сина, претечу и пророка који ће доћи да избави народ Израиљев, али и читав свијет.

Владика је у врло инспиративној бесједи објаснио и зашто се за Јована Крститеља каже и да је највећи човјек рођен од жене.

„Човјечанство се није могло снаћи и није разумјело који је пут његовог бића. Људи су се поклањали разним идолима све до доласка Спаситеља на овај свијет кога је показао управо Јован Крститељ и крстио га на ријеци Јордан. Од његових кратких ријечи које су написане у јеванђељу, а које треба добро изучити и разумјети видимо да је он схватио да не постоји могућност да се човјек сам спаси. Никаквим својим дјелом не може човјек да се избави из овог временског и просторног континуума односно затвора у који је упао својим грехопадом. Он каже „нико се није попео на небо осим Онога који сиђе с неба Син човјечји“, истакао је владика Кирило и нагласио да се подразумијева не видљиво небо, него небо над небесима гдје обитава Бог.

Додао је да је спасење могуће једино кроз Христа који је спојио човјечју природу са божанском.

„Ако ми живимо без Бога, ми овдје лутамо као изгубљене овце, бесмислено проводимо свој живот, а једино у сједињењу божанске и човјечанске природе наш је спас. Грандиозно је дјело које може да створи човјек, као што је одлазак у свемир, али која је сврха, ако немамо Бога. Једино је са Богом све смислено“, рекао је Епископ.

Владика Кирило је поучио да је Јован Крститељ знао да ће Христос да се роди послије њега, али и да је Христос постојао прије свих времена. Он је отишао, вратио се свом Оцу, али је и рекао: „ја сам са вама у све дане живота вашега“. Он је са нама Духом Светим у Светим тајнама, то је Света тајна причешћа када се сједињујемо са божанском природом са васкрслим Христом, побједиоцем ђавола, гријеха смрти.

У капели која историјски из 18. вијека владика Кирило је говорио и да је човјек створен за нешто више и да не треба да се либимо да молимо, да се сјединимо са Христом и да живимо хришћански по Његовим заповјестима. Та Света тајна причешћа коју ми примамо даје нам силу и мудрост и да разумијемо и Свето писмо које је паметније од свих наука људских.

„Немојте да тражите мудрост гдје је нема, то је затвор, нема нам излаза без Христа. Нема нам продора у вјечни живот. Али ако смо с Богом онда он сва наша дјела благослови и онда све постане смислено“, напоменуо је епископ Кирило.

Иако скромна капела у Великим Средицама, бјеловарском насељу, ове је године на Ивањдан била пуна благодати и живота, а обзиром да је Литургији присуствовао већи број вјерника.

Владика Кирило је запазио да капела коју је на мјесту некадашње парохијске цркве, 1902. године подигао Арсен витез Милекић, можда по својој величини јесте мала, али је баш у складу како је и скромно живио Јован Крститељ који нам је показао пут спасења, јединог Господа Исуса Христа.

Сабраном, вјерном народу обратио се и домаћин, отац Стефан, парох бјеловарски који се захвалио владици на доласку и увијек потребном духовном окрепљењу.

Након освећења славских дарова и Свете литургије заједничарење је настављено у порти Капеле гдје је било припремљено и послужење.

Владика Кирило је овом приликом посјетио и храм Свете Тројице у Бјеловару, гдје је у току трећа фаза рестаурације фресака.

Братство Свете царске српске лавре Хиландара на Светој Гори свечано и евхаристијски прославило је празник Рођења Св. Јована Претече.

Аутентичним светогорским свеноћним бденијем и Св. Архијерејском Литургијом у саборном хиландарском храму началствовао је Његово Преосвештенство Епископ липљански и војни г. Доситеј, викар Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, уз саслужење Високопреподобног архимандрита Методија, игумана манастира Хиландара, свештеномонаштва и свештенства.

Након заамвоне молитве освећено је кољиво припремљено трудом хиландарских монаха у част Св. Јована Претече, а затим је уследила празнична трпеза у манастирској трпезарији и доксологија у католикону.

Храм рођења Светога Пророка, Претече и Крститеља Господњег Јована на Каменом у Херцег Новом, прославио је данас храмовну славу.

Тим поводом у овоме храму служена је Света литургија, којом је началствовао јереј Ненад Ковач уз саслужење старјешине храма, јереја Зорана Миљанића.

Након причешћа вјерних услиједила је литија око храма, а потом су благосиљани и преломљени славски дарови. Потом се сабранима надахнутом бесједом обратио отац Зоран, говорећи о казни Божијој, која јесте казна из нашег угла посматрања, док из божанског угла никада нема то значење, већ је она искључиво интервенција љубави Бижије која спасава човјека.

У острошком скиту Јован Дол код Никшића, у уторак 7. јула 2026. љета Господњег, литургијски и саборно је прослављен празник Рођење Светог Јована Крститеља – Ивањдан, који је слава ове светиње.

Свету службу Божију служио је са многобројним свештенством, свештеномонаштвом, монаштвом и вјерним народом Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.

Саслуживали су му архијерејски намјесник никшићки протојереј-ставрофор Слободан Јокић, подгорички парох протојереј-ставрофор Драган Станишић, игуман Манастира Светог Серафима Саровског на Драгаљу архимандрит Бенедикт, острошки игуман архимандрит Серије и братија: архимандрит Мирон, јеромонаси Роман и Николај, сабраћа цетињског манастира: јеромонах Гаврило и јерођакон Теофан и никшићки парох јереј Божидар Тодоровић.

Послије читања Јеванђеља о светом и чудесном зачећу и рођењу Светог Јована Крститеља, сабранима је бесједио о. Слободан.

Рођењем Светог Јована рађа се зора која најављује дан Христовог живота, Христове науке и Христовог спасења. Пролази тама и долази свјетлост Христовог васкрсења, која је наша нада, избављење, наша вјера и испуњење. У тој светлости се родио и Свети Јован Крстите. Чудесан је то био догађај. Двоје старих људи, благочестивих, побожних, богобојажљивих који су живјели по заповјести Божјој, служили Богу. И онда је и Господ дао велику радост. И сви су се зачудили како жена нероткиња да роди сина. То је велико чудо које се десило – рекао је о.Слободан.

Он је подсјетио како је Свети Захарија остао нијем од кад је Јелисавета зачела, до рођења Светог Јована и како су прве ријечи које је изговорио биле ријечи благодарења Богу.

– Прво и главно што изговара и каже, благословен Господ Бог, што походи и избави народ свој. Прво, благодарност Господу. И ништа више, јер је на тој благодарности утемељен цијели наш живот. На тој благодарности треба да васпитамо и д‌јецу, да их подижемо, па шта је им Бог да у животу, како их поведе и проведе. А наше је да се молимо и да благодаримо, као што је Захарија прво рекао, неки је благословен Бог наш. Није рекао ништа друго, нити се хвалио, нити се преузносио тиме што је ето, постао отац у старости. Заборовили смо то, браћо и сестре, да данас, када нам се дешавају и радости, оно што је најтужније, не умијамо да заблагодаримо Богу. Не умијамо да кажемо благословен Бог наш. Јер нам је Он дао, је нас је Он походио без заслуга и без ичега. Зато примјер Захаријин треба да буде темељ нашега живота. Не само у односу према д‌јеци, него у односу према сваком човеку. Кад видимо ближњега свога, да кажемо благословен је Бог наш – бесједио је о. Слободан.

Сабрани који посте Петровски пост примили су Свето Причешће.

Послије причешћивања вјерних, Цркву Рођења Светог Јована Крститеља је опходила свечана литија.

Митрополит Јоаникије са саслужитељима благосиљао је и преломио славски колач које је поводом храмовне славе припремила острошка братија.

Сабранима се ријечима архипастирске бесједе обратио Митрополит Јоаникије, честитајући сабранима празник и славу острошкој обитељи.

– Све је некако знаменито и има много тога чудесног и узвишеног у животу светих родитеља, Светога Јована Крститеља, Светога пророка Захарије и Јелисавете његове свете супруге, а исто тако и у животу Светога Јована Крститеља. Не знамо од чега би прво почели, да ли од светога живота, Светога пророка Захарије и Јелисавете, од његове побожности, честитости истрајности у вјери и у служби Господу, или од тога како се Анђео Господњи јавио Светоме праведноме Захарији и благовијестио да ће добити сина и рекао му ко ће он све бити и каква ће бити његова Света служба, или по много чему другом, нарочито по томе како то бива да престарели родитељи по Божијем благослову, по Божијој милости, по нарочито Божијем старању и промишљању, могу добити у одмаклим годинама, када више није вријеме за рађање, да могу добити сина, наследника – бесједио је Митрополит Јоаникије.

Митрополит Јоаникије се осврнуо на расправу која се након рођења Светог Јована Крститеља водила око тога како ће му се над‌јенути име.

– Чим је његово име изговорено кроз уста његовога светога оца, Светом пророку Захарији одвезао се језик и да прославља име Божије, и то указује на Нови завјет, на проповјед светих апостола и светих отаца, на проповјед Светога Јеванђеља и прослављања имена Божијег од тада па до данас и до скончања свијета и вијека, јер свети Јован најављује Онога који је слава Оца нашег небескога, који је Његова Ријеч и Његова Истина, и преко којега се Он јавио овоме свијету, који и сам говори, али и даје и нама да говоримо и да прослављамо име Божије, име Пресвете Тројице Оца и Сина и Светога Духа. Како је узвишена та химна коју је испјевао Свети пророк Захарија у том моменту када је добио сина и када му је дао име благосиљајући Бога и пророкујући о спасењу рода људскога, а тиме и назначујући службу Светога Јована Крститеља који је дошао у овај свет на чудесни начин да буде веза између Старога и Новога завјета и да нам благовијести свима обновљење, кроз покајање, јер то је искуство Цркве. Ослањујући се на ријечи Светога Јована Крститеља о покајању, а посебно на Христовим ријечима о покајању, Црква има то искуство да је покајање, обновљење и духа и савјести човјечије, и цијелога бића, и цијелога живота – рекао је Митрополит Јоаникије.

Истакао је и да се цијели свијет обнавља кроз покајање.

– Када се човјек каје, не обнавља се само он, него некако кроз то покајање, он сагледава свијет на нови начин, и види оно што је добро, и лијепо, и узвишено, и божанско, у сваком човеку, па и у овоме нашем животу, у коме има много и онога што не ваља. То искуство сви имамо, и не треба много о томе говорити шта све не ваља, сви ми то добро знамо, али треба да се трудимо да оно што не ваља да превазилазимо, да се боримо са својим манама, па ће онда и Бог помоћи. Ако се човјек бори, он ће се изборити, а ако се човјек приклони својим манама, и почне да их његује, он ради и на својој пропасти, и на својој и на пропасти ближних својих. А ако се бори против својих мана и својих лоших порива, не само да ће себи помоћи, него ће бити способан да помогне и другима. А највећа борба наша са нашим гријесима, са нашим манама, недостацима је истинско покајање које благовијести овоме свијету Свети Јован Крститељ. Говорећи о покајању, он говори да се приближило Царство Божије да је близу Царство Божије сваком срцу онога човека који се каје, а ако се не каје, и ако се поноси, и ако се горди, то је Царство Небеско даље и даље и од њега и од свакога ко нема тај дар покајања. То је нешто заиста само хришћанско. У свакој традиционалној вјери има нешто интересантно и дубоко, али покајање је одлика хришћанства, али ако је то покајање оно покајање о коме говори Свети Јован Крститељ, које је некако посвједочено Божијом Милошћу и Божијом Благодаћу, то је то Царство Небеско, покајте се, јер се приближи Царство Небеско које донио Господ Исус Христос у овај свијет, и откио нам га. А њега је проповиједао Свети Јован Крститељ, он је само своју службу на то све да проповједа онога коме он није достојан одријешти свезе на обући Његовој. Ето толико се он смиравао пред Христом, али је њега Господ узвисио и рекао да нема већег рођеног од жене од Јована Крститеља Његовог Претече – поручио је Митрополит Јоаникије.

Подсјетио је и на ктиторе Јован Дола за које су такође узнесене молитве током Свете Литургије.

– Данас смо се помолили Богу и за ктоторе овог светога храма и за почивишега Митрополита Амфилохија који је дао благослов и помагао изградњу ове светиње, а посебно за архимандрита Лазара, честитога, приснопамјатнога, незаборавнога, нашег великог духовника, великог ктитора, велике личности. Данас помињамо такође оца Давида, који је волио ову свету обитељ и који је прерано отишо из овога свијета, али је свијетли траг оставио. Нека све њих Господ удостоји Царства Небеског и нас заједно са њима – закључио је Митрополит Јоаникије.

Саборовање је настављено уз славску трпезу љубави.

Свету Литургију у Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару на празник Рођења Светог Јована Претече служио је протојереј-ставрофор Слободан Зековић. Саслуживали су му протојереји Љубомир Јовановић и Младен Томовић и ђакон Цвјетко Перић.

Ова чудесна личност, последњи у низу великих старозавјетних пророка, који су кроз вијекове најављивали долазак обећаног спаситеља, има посебно мјесто у Божијем домостроју спасења људского рода, казао је за Светог Јована на почетку своје бесједе отац Слободан, нагласивши да је он и први од пророка који се удостојио да Господа види својим очима. И не само да га најави, него да га види и да покаже руком својом на Њега. „Ево га јагње Божије које узима на себе гријехе свијета.“

„Свети Јован Крститељ проповиједао је на обалама ријеке Јордан, позивао народ на покајање, крштавао их у Јордану крштењем покајања и на тај начин их припремао за сусрет са обећаним спаситељем. Јер заиста, само човјек покајан, очишћен од гријеха и сваке нечистоте и прљавштине духовне, може се удостојити сусрета са живим Богом. И тај глас Светог Јована одјекнуо је по свој Јудеји, па су из Јерусалима и околни градова масовно долазили ка њему. И чак су многи помишљали да није он тај који је обећан. Да није он тај Месија, кога су сви жељно исчекивали. А он је смирено говорио: „Ја нисам достојан Њему ни ремена са обуће одријешити. Он треба да се увећава, а ја да се умањујем“

И једног дана је и Господ дошао на обалу Јордана, и надахнут Духом Светим, Јован га је препознао, рекао ове ријечи које већ поменусмо: „Ево га јагње Божије које узима на себе гријехе свијета.“ Господ је смирено дошао своме претечи, и Он, иако ниј имао никакве потребе за тим, смирио се и примио то крштење Јованово, осветивши природу воде и показавши нама да нам је пут спасења кроз бању новога рођења, кроз Свето крштење, Свето миропомазање, и да је то почетак нашег спасења, а онда живот по Његовим заповијестима, да би смо се удостојили и ми наслиједити обећано Царство Небеско.

Читав живот Светога Јована Крститеља био је чудесан. Свака његова мисао, свака ријеч његова, сваки уздах његов, све је било посвећено Богу. И зато није чудо што је Господ за њега јединога рекао да је он највећи икада од жене рођен. И заиста нема већега, само је Мајка Божија, Пресвета Богородица од људи већа и ближа Богу од Светога Јована Крститеља. Дакле, читав његов живот био је чудесан, почећи од његовог зачећа и рођења. Читамо у Светом Писму да су његови родитељи били престарјели и по законима природе. Одавно је прошло било то вријеме када су они могли да се остваре као родитељи. Али где је Бог хоће, закони природе се побјеђују, па су се тако и они удостојили, попут некада у давнини Авраама и Саре, попут Јоакима и Јане, да у својој дубокој старости, благословом Божијим, силом Божијом, постану родитељи и да се из њихових њедара роди чедо. И то не било какво. Него овако велики и славни витез духа, какав је био Свети Јован Крститељ.“

Отац Слободан је затим говори о том чудесном догађају рођења Светог Јована Крститеља рекавши и поновивши на крају да је читав његов живот био је искључиво служење Богу, истини и правди Божијој, и да је служећи тим светим идеалима, он и живот свој положио за Господа.

„У његовом лику, његовој личности, све врлине су биле сабране, тако да је он био и оставо узор и примјер свима нама, свим генерацијама хришћанским до краја свијета и вијека, како треба свим бићем својим служити Богу, истини Божиој и правди Божиој, за њу се борити и за њу ако треба и пострадати.“ рекао је на крају отац Слободан.

По завршетку Свете Литургије оци су освештали славске дарове које је, у Славу Божију и част Светог Јована Крститеља, принјела Ивана Зековић.

На празник Рођења Светог Претече и Крститеља Јована – Ивањдан, 7. јула 2026. године, Архиепископ и Митрополит будимљанско-никшићки г. Методије служио је Свету архијерејску литургију у манастиру Заграђе, поводом славе ове свете обитељи.

 Митрополиту су саслуживали свештеници и свештеномонаси Епархије, као и митрополија црногорско-приморске и дабро-босанске, уз молитвено присуство вјерног народа.

По прочитаном Светом јеванђељеу, вјерном народу ријечима пастирске бесједе се обратио протојереј-ставрофор др Дарко Ђого, декан Православног богословског факултета „Свети Василије Острошки“ у Фочи.

По завршетку Свете литургије, освештани су славски колач и жито у славу Светог Јована, након чега је, честитајући празник, вјерне поздравио и Високопреосвећени Митрополит Методије.

Велика молитвена свечаност поводом празника Рођења Светог Јована Претече – Ивањдана приређена је 7. јула у Манастиру Лелић, задужбини Светог владике Николаја и његовог оца Драгомира. На поклоњење светитељу, који је био сахрањен и почивао више од тридесет година у Либертивилу (САД), дошли су гости из Митрополије средњезападноамеричке, предвођени својим духовним оцем – Митрополитом Лонгином. Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа ваљевског г. Исихија Светом Архијерејском Литургијом је началствовао Његово Високопреосвештенство Митрополит Лонгин, уз саслужње архимандрита Сергија, игумана Манастира Нова Грачаница у Либертивилу и Георгија, игумана Манастира Лелић; као и уз саслужење четворице свештеника Митрополије средњезападноамеричке. Појала је певница, а молитвено су учествовали бројни верници. У беседи после јеванђеља, архимандрит Сергије је подвукао да смо и ми, попут Светог Јована, позвани да сведочимо Христа, а Митрополит Лонгин на крају Литургије додао да су сви (људи) разумели речи Светог Николаја, јер се свима обраћао са љубављу. Високопреосвећени архијереј је архимандриту Георгију даровао и напрсни крст.

Јеванђељску беседу је казивао архимандрит Сергије, нагласивши да нас Црква учи да живимо по Светом Писму, као и да Светог Јована прослављамо више пута у току године, а да му је сваки уторак посвећен у богослужбеном поретку Цркве. „Он је Претеча Христов и проповедник покајања, човек чистог срца, мисли и дела“, рекао је проповедник, подвукавши и да је свако од нас, попут Светог Јована, позван да сведочи Христа, и да од наших дела или недела зависи да ли ћемо ближње приволети Богу или их отерати од Њега. Упозорио је и да многи од нас живе у пустињи, али не у пустињи у каквој је боравио Крститељ Господњи, већ у празнини душе. Да бисмо се изборили са том празнином, морамо да отворимо срца за Бога, о чему је говорио архимандрит Сергије, запитавши да ли у нама гори срце вере и да ли смо спремни да истински сведочимо Господа.

На крају Свете Литургије сабранима се обратио и Митрополит средњезападноамерички г. Лонгин, који је истакао да сваки Србин који се крсти, зна ко је Свети Николај, те подсетио да је Лелићки Златоуст био сахрањен и више од тридесет година почивао у Манастиру Светог Саве у Либертивилу. „Његова гробница је и данас украшена и даље долазе људи да му се моле и поклоне“, рекао је Митрополит Лонгин, додавши да су сви подједнако добро разумели речи Светог Николаја, јер се свима обраћао са љубављу. Свети Николај се сматра оцем епархија на тлу Канаде и Сједињених Америчких Држава, јер је он предложио Светог Мардарија за првог епископа, на шта је указао и Митрополит Лонгин, закључивши да где год да се налазимо, ми смо једно у Христу.

Литургијско сабрање је заокружено даривањем напрсног крста оцу Георгију, игуману лелићком. Овај дар му је уручио Митрополит Лонгин. Гости из Митрополије средњезападноамеричке обишли су и Дом Светог Николаја са музејском поставком о животу овог угодника Божјег.

Мисија Светог Јована Претече није била да велича себе, да покаже себе као највећег пророка, већ своју службу искористи да позове људе на покајање и у заједницу са Господом, једна је од поука протонамесника Дарка Ђурђевића произнесена на литургијском сабрању у Манастиру Јовања које је, у част храмовне славе, предводио старешина светиње, архимандрит Михаило, уз саслуживање архијерејског заменика Епископа ваљевског г. Исихија, протонамесника Филипа Јаковљевића, више епархијских свештенослужитеља и протојереја Виталија Тарасјева, старешине Подворја Руске Патријаршије у Београду. Српски хор „Свети Серафим Саровски“ из Зрењанина, и ове године, својим појањем је украсио прославу небеског заштитника јовањске светиње.

Рођење, долазак у овај живот, јесте једна велика тајна испуњена божанским смислом. О томе нас учи данашње Свето јеванђеље (Лк зачало 3,4) у коме је описан долазак на свет Светог Јована Претече, према речима Господа Христа „највећег рођеног од жене“, беседио је протонамесник Дарко Ђурђевић, архијерејски намесник други ваљевски, у част овог великог догађаја, који нас уводи у новозаветни период историје. Свети Јован није рођен према плану родитеља, нити пак демографских друштвених прилика, већ када је промисао Божја ставила намеру на његов живот и оно што он треба да испуни, приближио је проповедник чудесан догађај који се одиграо по вољи Господњој тачно шест месеци пре Рођења Господа Христа, те означио увод у домострој спасења људи.

Свети Јован Крститељ је имао велику и незаменљиву улогу у тајни спасења Божјег, а  празник његовог рођења нас учи и да наше рођење и живот имају предодређену промисао Божју, поучио је отац ДаркоЂурђевић, скренувши пажњу на духовни проблем данашњег човека који се огледа у томе што не може да пронађе смисао свог живота, те без наде и вере у Господа може да крене странпутицом.

Данашњи празник нас учи да свако од нас има свој смисао, свој задатак и пут у тајни спасења рода људског, јер да нисмо створени због нечег, да нисмо потребни Богу и да не жели да нас види у Царству Своме, не би сигурно ни дошли на овај свет. То нам је порука од Светог Јована Крститеља, порука наде- да сваки човек може да пронађе свој смисао у заједници са Богом и свом служењу Богу. Свети Јован Крститељ је велики не због себе, већ због тога што је био Претеча Господњи, што је указивао на Господа. Његова мисија није била да велича себе, да покаже себе као највећег пророка, већ своју службу искористи да позове људе на покајање и у заједницу са Господом. Смисао треба да проналазимо идући за Њим и указујући другима на Њега- једна је од поука проповеди протонамесника Дарка Ђурђевића надахнуте личношћу Светог Јована Претече, од Бога дарованог његовим бездетним родитељима, који ће га Богу на службу и посветити.
Физичко рођење, долазак на свет, није једино наше рођење, истакао је отац Дарко Ђурђевић. У Цркви имамо и крштење- улазак у заједницу народа Божјег, а право рођење, како су Свети Оци говорили, очекује нас тек у Царству небеском.

Треба да се молимо и уздамо у промисао Божју. Да ћемо, иако недостојни и незаслужни, Божјом љубављу и интервенцијом ипак бити рођени у Царству небеском, достићи оно због чега смо створени. На нама је да указујемо на Господа Христа, да Му следујемо, а Сам Господ ће знати када је прави тренутак, као што је знао и када је за рођење Светог Јована Крститеља- закључио је протонамесник Дарко Ђурђевић, уз благослов сабранима да увек верују у промисао Господњу све до часа доласка Њему на истину.

Након Свете Литургије, начињен је литијски опход и преломљен славски колач. Старешина Манастира Јовања, архимандрит Михаило, честитао је празник и изразио је благодарје браћи свештеницима и свима који су дошли у јовањску светињу да га саборно прославе. Надовезујући се на проповед оца Дарка Ђурђевића, архимандрит Михаило је подсетио на важност покајања у животу хришћана.

Кроз покајање долазимо до љубави Господње, а живећи у љубави са Господом, свако од нас добија смисао нашег живота ма шта и ма где био- поручио је архимандрит Михаило, благосиљајући сабране.

Овогодишњи домаћин славе Манастира Јовања био је Горан Омеровић, а колач за наредну годину је преузео Александар Симић.

На празник Рођења Светог Јована, Пророка, Претече и Крститеља Господњег, у манастиру Преподобног Прохора Пчињског служена је света архијерејска Литургија, којом је началствовао Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит врањски г. Пахомије, уз саслужење свештенства Православне Епархије врањске.

По прочитаном светом Јеванђељу, празничну беседу о значају личности Светог Јована за васцели православни род произнео је Његово Високопреосвештенство Митрополит врањски г. Пахомије, позвавши сабрани верни народ да, нарочито на овај велики празник, преиспитамо себе и своје поступке мером Божијих заповести, следујући примеру Светог Јована Крститеља, који је својим животом и проповеђу позивао на покајање и припрему за долазак Господњи.

Традиционално, велики број верника који походе ову древну светињу на празник Рођења Светог Јована Крститеља, у народу познатији као Ивањдан, т приступио Светој тајни Причешћа.

По завршетку свете Литургије, братство манастира приредило је трпезу љубави за сабрани верни народ.

Храмовна слава у годишњем кругу празника има посебно место за сваку литургијску заједницу, па је тако било и ове 2026. године при храму Светог Јована Претече у Љигу.

У навечерје Рођења Светог Јована Крститеља служено је вечерње са петохлебницом у љишком храму који је посвећен овом празнику. У току празничног вечерња организована је и литија улицама Љига. Након богослужења верници су са великом пажњом испратили наступ најмлађих чланова КУД-а „Љиг” из Љига, а потом је уприличено послужење за све присутне.

На дан празника Свету Литургију служили су свештеници: о. Здравко Николић из Г. Милановца, о. Стефан Франовић, пензионисани парох новосадски, о. Петар Бранковић, пензионисани свештеник из Крагујевца, о. Миодраг Марковић, парох моравачки, надлежни парох љишки о. Светолик Марковић и ђакон љишко-качерски Слободан Пејовић.

Пред отпуст Свете литургије испред храма је извршен чин благосиљања славских дарова, а протонамесник Здравко Николић је произнео празничну беседу. Старешина цркве је позвао све за трпезу љубави коју с уготовили овогодишњи домаћини: Радован Данојлић из Ивановаца, Вујица Вујић из Љига, Јасмина Васиљевић из Љига, Малиша Кашарић из Љига и др.

Током трпезе старешина је кратко поздравио све присутне и председника Општине Љиг г. Миломира Старчевића, захвалио свештеницима који су служили, домаћинима славе и приложницима.

Митрополит зворничко-тузлански Фотије служио је  Свету архијерејску литургију поводом празника и славе храма Рођења Светог Јована Крститеља у Зворнику, уз молитвено учешће бројног верног народа.

Митрополиту су саслуживали: архијерејски намесник зворнички протојереј-ставрофор Милош Зекановић, архијерејски намесник тузлански протојереј-ставрофор Милош Тришић, протојереј-ставрофор Драган Тодоровић, протојереј-ставрофор Драгиша Томић, протођакон Лазар Илић и ђакон Небојша Петровић, уз молитвено учешће старешине храма протојереја-ставрофора Славенка Томића.

Посебну радост овог празничног богослужења представљало је рукоположење ђакона Ђорђа Марковића у чин јереја. Током Свете литургије, молитвама Цркве и полагањем архијерејских руку, новорукоположени јереј примио је благодат свештеничке службе, на духовну радост свих присутних и на корист Свете цркве.

По завршетку литургије уследила је свечана литија око храма, као и освећење славског колача и жита.
 
Молитвеном сабрању је присуствовао и градоначелник Зворника г. Бојан Ивановић.
 
Након Литургије верни народ је остао сабран у порти храма, где је уприличено пригодно послужење и дружење у празничном духу.
 
Свечаност је својим наступом улепшао хор „Свети Николај Жички и Охридски“, који је духовним песмама допринео празничној атмосфери и радости сабрања.

„Свети Јован Крститељ се јавља и данас, браћо и сестре, помаже Цркви Христовој и води нас путем спасења. Нека би дао Бог да овде, у зворничком крају, наставимо ову мисију коју имамо – обнову наших манастира и цркава, и да идемо заиста добрим путем, путем којим је ишао наш Свети Сава и наши други светитељи“, поручио је митрополит зворничко-тузлански г. Фотије у својој пастирској беседи на празник Рођења Светог Јована Крститеља – Ивањдан.

Молитвено прослављање Ивањдана протекло је у духу заједништва, вере и љубави, уз благодарност Господу и молитвено заступништво Светог Јована Крститеља.

У уторак, 7. јула 2026. године, на дан празника Рођења Светог Јована Крститеља, Митрополит нишки г. Арсеније началствовао је свештеном литургијском прославом у свештеној обитељи јашуњској, која овај дан прославља као своју славу.

 Митрополиту су саслуживали: протојереј Далибор Стефановић, Архијерејски намесник лесковачки, протојереј-ставрофор Славко Миловановић, свештеник у пензији, архимандрит Михаило Тошић, игуман манастира Светих Архангела код Призрена, јеромонах Исидор Јагодић, професор Богословије Светих Кирила и Методија у Призрену, протојереј Звонимир Живковић, старешина храма Светог Симеона Мироточивог у Лесковцу, јеромонах Никита Адамовић, професор призренске Богословије, протојереј Марко Адамовић, парох први лесковачки, протојереј Дејан Димитријевић, старешина храма Свете Петке у Кумареву, протонамесник Славиша Станојевић, парох трећи при храму Светог Симеона Мироточивог, јереј Марко Николић, парох први власотиначки и протођакон Никола Ераковић.

По заамвоној молитви, Владика је осветио славске дарове и пререзао колач, припремљен поводом славе ове свете обитељи.

У уторак, 7. јула 2026. године, када наша Света Црква прославља спомен на Рођење часног славног Пророка, Претече и Крститеља Јована, Архиепископ крагујевачки и Митрополит шумадијски господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у Светоархангелској обитељи манастира Тресије.

Архијереју су саслуживали: игуман манастира Светог Георгија у Ћелијама, протосинђел Евстатије Драгојевић, архијерејски намесник космајски, протојереј ставрофор Љубиша Смиљковић, архијерејски намесник колибарско посавски, протојереј ставрофор Златко Димитријевић, професор богословије, јеромонах Јован Прокин и ђакони Лазар Марјановић и Младен Марић.

Чтецирали су: господа Лазар Коларевић и Марко Лазовић.

Својим гласом Литургију су улепшали музички састав Ризница из Београда.

Покајање није тренутно. Покајање је стална динамика живота. Зато данас када славимо дивног Светитеља, размишљајмо о његовом позиву на покајање. Покајање почиње од рођења до смрти, јер нема човека без греха, али је страшно не видети свој грех. Онај који не види своје недостатке, он се предао да чује види само другима грехе и другима слабости. Срећан дан, срећан празник, срећно сабрање у овој нашој Космајској светињи, нека је благословена ова наша Литургија коју служимо нека нас Свето Причешће, кроз сједињење са Богом, јер Причешће је сједињење са Богом, ради живота вечнога и ради опроштаја грехова. Али и за Причешће нам треба покајање. Данас, људи поједини, причешћују се а не говоре једни са другима, ту нема покајања, али Бог је милостив, Бог је љубав. Нека нам Господ и Свети Јован помогну да се сетимо својих грехова, и своје гордости и своје сујете како би заволели љубав Божију и смирење Божије.

Након Свете Литургије, отпочела је традиционална културно-уметничка манифестација инспирисана делом првог српског романописца Милована Видаковића. Окупљени су имали част да пристуствују манифестацији у част од 150 годишњице од рођења Милана Ракића. Окупљенима су се обратили Весна Паштровић, глумица, и Виолета Ђорђевић, библиотекар (модератор).

Након овог инспиративног излагања, уследила је трпеза љубави које је припремило братство ове Свете обитељи на челу са игуманом Сионијем Зорићем. Након послужења уследило је разгледање калиграфских радова и дуго се седело под липама манастира Тресије на Космају.

Раније је СПН писао како је Патријарх Порфирије на Ивањдан служио на Петловом брду.

Pročitajte takođe