Новинарима несталим пре 28 година десети пут постављена спомен-плоча
На месту где су пре 28 година нестали српски новинари Ђуро Славуј и Ранко Перенић поново је постављена спомен-плоча, десети пут од 2012.
На путу између Велике Хоче и Зочишта данас је по десети пут постављена спомен-плоча посвећена новинарима Радио Приштине Ђури Славују и Ранку Перенићу, који су нестали 21. августа 1998. Плочу је поставило Удружење новинара Србије, а обележавању су присуствовали чланови породица и пријатељи несталих новинара, као и представници ОЕБС-а.
На спомен-плочи, постављеној на српском и албанском језику, пише:
„Овде су 21. августа 1998. отете наше колеге новинари Ђуро Славуј и Ранко Перенић. Тражимо их“.
Ово је десети пут да се на месту њиховог нестанка поставља обележје. Претходна спомен-плоча порушена је крајем јула, по девети пут, чиме је поново уклоњено место сећања на двојицу новинара чија судбина ни после 28 година није расветљена.
Председник Удружења новинара Србије Живојин Ракочевић поручио је да поновљено рушење плоче више не може да се посматра само као чин мржње или освете, већ као зло које се обрушило и на само сећање на невине људе.
„Ми данас десети пут сахрањујемо наше колеге и знам да породице, колеге, пријатељи ову плочу доживљавају као једини спомен између бившег живота и нестанка“,
рекао је Ракочевић.
Он је упитао шта ће се догодити с друштвом и простором у којем нема ни трунке самилости за невине људе, професионалце, очеве и дедове, као и да ли постоји храброст да се прихвати да спомен-плоча мора да остане на месту које раздваја живот од нестанка.
Ракочевић је поручио и да они који руше плочу узалуд покушавају да уклоне истину.
„Удружење новинара Србије понавља једну те исту реченицу: Тражимо их и тражићемо их док нас буде“,
нагласио је председник УНС-а.
Шеф канцеларије за политичка питања и комуникације при ОЕБС-у Маид Коњхоџић истакао је да посебно забрињава чињеница да је поново уклоњена спомен-плоча посвећена двојици несталих новинара.
Према његовим речима, споменици посвећени жртвама и несталим особама морају бити поштовани и заштићени, јер представљају место сећања за породице, пријатеље, колеге и читаву заједницу, али и трајни подсетник на значај новинарства и слободе медија.
Коњхоџић је указао да нестанак Славуја и Перенића остаје болна рана за њихове породице и читаву српску заједницу. Истакао је да њихове породице заслужују одговоре, а да њихов нестанак мора бити предмет делотворне истраге и да одговорни, када се утврди њихова одговорност, морају бити процесуирани.
Славуј и Перенић су 21. августа године кренули ка манастиру Свети Врачи у Зочишту како би припремили прилог о повратку отетих монаха. Виђени су у Великој Хочи, одакле су наставили пут према Зочишту.
После неколико пређених километара скренули су на пут који их је одвео до припадника тзв. ОВК, терористичке организације, након чега им се губи сваки траг. ЕУЛЕКС је 2017. потврдио да су Славуја и Перенића отели припадници тзв. ОВК, који су их, уз претњу оружјем, одвели у непознатом правцу.
Удружење новинара Србије и Друштво новинара Косова и Метохије први пут су поставили спомен-плочу на месту отмице 2012. Од тада је рушена девет пута, а данас је поново постављена.
Истрагу о несталим и убијеним лицима на Косову и Метохији најпре је водио УНМИК, а потом ЕУЛЕКС. Надлежност за расветљавање ових злочина сада је припала привременим приштинским институцијама.
Од 1998. до 2005. на Косову и Метохији киднаповано је и убијено 17 новинара и медијских радника, Срба и Албанаца. За убиства и киднаповања новинара на Косову и Метохији до сада нико није одговарао.
После 28 година, породице Ђуре Славуја и Ранка Перенића и њихове колеге и даље траже одговор о судбини двојице новинара који су нестали док су били на професионалном задатку.
Спомен-плоча која је данас десети пут постављена зато није само обележје места њиховог нестанка. Она је и сведочанство да сећање није могуће избрисати рушењем камена и да захтев за истином остаје све док се судбина Ђуре Славуја и Ранка Перенића не расветли.
СПН је раније писао о најновијој провокацији вандала који је оштетио цркву Светог Спаса у Призрену.
