Црква данас прославља рођење светог Јована Претече

Рођење светог Јована Претече. Фото: СПН

Рођење Светог Јована Претече, које Српска Православна Црква прославља као Ивањдан, заузима посебно место у хришћанској традицији, јер представља увод у тајну Христовог доласка у свет. Према црквеном предању, чудесно рођење сина праведних Захарије и Јелисавете било је знак да се испуњавају Божја обећања и да се приближава време доласка Месије.

Свети Јован рођен је од престарелих родитеља који до тада нису имали деце. Црква истиче да је Бог овим чудом припремио људе да лакше прихвате још веће чудо – рођење Господа Исуса Христа од Пресвете Дјеве Марије. Зато се Јованово рођење сматра предзнаком спасења и почетком испуњења старозаветних пророчанстава.

Осмог дана по рођењу, приликом обрезања, дете је добило име Јован, како је раније благовестио арханђео Гаврило. Иако су сродници желели да га назову по оцу Захарији, Јелисавета је остала при имену Јован, а Захарија је то потврдио написавши на дашчици:

Истог тренутка вратио му се говор, који је изгубио након што је посумњао у анђелову благовест.

Предање даље казује да је Бог сачувао светог Јована од прогона цара Ирода, који је наредио убиство витлејемске деце. Док је Јелисавета са сином пронашла уточиште у пустињи, Захарије је, према црквеном предању, пострадао у храму јер није открио где се налази његов син.

Свети Јован је потом одрастао у пустињи, где се припремао за своју мисију. Када је дошло време, појавио се као проповедник покајања и крститељ народа, припремајући пут Господу Исусу Христу. Због те службе Црква га назива Претечом, јер је први објавио долазак Спаситеља и позвао људе на духовну обнову.

У беседи за овај празник, свети Јован Златоуст наглашава да је рођење Претече сведочанство Божје силе која превазилази природне законе. Он подсећа да је Захаријино неверје било привремено кажњено немилом, али да је Божја милост надвладала људску слабост, како би се кроз овај догађај открила слава Божја и припремио пут Христовом доласку.

СПН је раније писао о житију свете Анастасије Српске, мајке светог Саве.

Pročitajte takođe

„Њега послушајте“: Порука Преображења за живот сваког хришћанина

Преображење Господње открива славу Христову, али и показује пут човека ка Богу – кроз молитву, подвиг, чистоту, покајање и веру.

Како су пронађене мошти светог првомученика Стефана

После векова заборава, мошти светог првомученика Стефана пронађене су захваљујући виђењима презвитера Лукијана, а њихов пут пратила су бројна чудеса.

Пост у част Пресвете Богородице: Успенски (Госпојински) пост

У Цркви Христовој је личност Пресвете Богородице одувек посебно поштована, а један од видова тог поштовања Богомајке јесте и Успенски (Госпојински) пост који је установљен у Њену част.

Мајка свих Срба: Преподобна мати Ангелина Бранковић

Живот свете Ангелине Српске био је оличење страдања, али и непоколебљиве, анђеоске љубави. Историја и народ с разлогом је зову Мајка Ангелина.

Свети Пантелејмон: Лекар који је све дао сиромашнима и пострадао за Христа

Свети Пантелејмон је бесплатно лечио болесне, раздао богатство сиромашнима и пострадао за Христа у време цара Максимијана. Наша Црква слави га 9. августа.

Вера која исцељује и светли кроз векове: ко је света Параскева Римска?

Сваког 8. августа православни верници празнују спомен на Свету преподобномученицу Параскеву, у народу познату као Летња Петка, Ватрена Петка или Петка Трнова.