Црква данас прославља рођење светог Јована Претече

Рођење светог Јована Претече. Фото: СПН

Рођење светог Јована Претече. Фото: СПН

Рођење Светог Јована Претече, које Српска Православна Црква прославља као Ивањдан, заузима посебно место у хришћанској традицији, јер представља увод у тајну Христовог доласка у свет. Према црквеном предању, чудесно рођење сина праведних Захарије и Јелисавете било је знак да се испуњавају Божја обећања и да се приближава време доласка Месије.

Свети Јован рођен је од престарелих родитеља који до тада нису имали деце. Црква истиче да је Бог овим чудом припремио људе да лакше прихвате још веће чудо – рођење Господа Исуса Христа од Пресвете Дјеве Марије. Зато се Јованово рођење сматра предзнаком спасења и почетком испуњења старозаветних пророчанстава.

Осмог дана по рођењу, приликом обрезања, дете је добило име Јован, како је раније благовестио арханђео Гаврило. Иако су сродници желели да га назову по оцу Захарији, Јелисавета је остала при имену Јован, а Захарија је то потврдио написавши на дашчици:

„Јован му је име.“

Истог тренутка вратио му се говор, који је изгубио након што је посумњао у анђелову благовест.

Предање даље казује да је Бог сачувао светог Јована од прогона цара Ирода, који је наредио убиство витлејемске деце. Док је Јелисавета са сином пронашла уточиште у пустињи, Захарије је, према црквеном предању, пострадао у храму јер није открио где се налази његов син.

Свети Јован је потом одрастао у пустињи, где се припремао за своју мисију. Када је дошло време, појавио се као проповедник покајања и крститељ народа, припремајући пут Господу Исусу Христу. Због те службе Црква га назива Претечом, јер је први објавио долазак Спаситеља и позвао људе на духовну обнову.

У беседи за овај празник, свети Јован Златоуст наглашава да је рођење Претече сведочанство Божје силе која превазилази природне законе. Он подсећа да је Захаријино неверје било привремено кажњено немилом, али да је Божја милост надвладала људску слабост, како би се кроз овај догађај открила слава Божја и припремио пут Христовом доласку.

СПН је раније писао о житију свете Анастасије Српске, мајке светог Саве.

Покров Пресвете Богородице: Празник небеске заштите и мајчинске љубави

Српска Православна Црква на данашњи дан прославља Покров Пресвете Богородице, молитвени спомен на чудесно јављање Мајке Божије која својим омофором штити све верне.

Свети Сергије Радоњешки: Духовни заштитник Русије

Свети Сергије Радоњешки, молитвеник и прозорљиви подвижник, својим је богоугодним животом усмерио народ кроз тешка историјска искушења ка духовном васкрсењу.

Свети краљ Владислав: Ктитор Милешеве и чувар светосавског наслеђа

Свети краљ Владислав, ктитор Милешеве и заштитник српског народа, својом побожношћу и државничком мудрошћу оставио је неизбри с ив траг у светородној лози Немањића.

Владика који је од сигурне смрти спасио преко 1000 деце

Епархија бачка прославила је Пренос моштију Светог Иринеја, епископа бачког и исповедника вере, уз благодарно молитвено сећање верног народа на његову жртву.

Како је Света Јефимија Халкидонска заслужила небо

У време Диоклецијановог прогона хришћана, млада Јефимија из Халкидона одбила је да се поклони идолима. Остала је непоколебљива и пред најтежим мукама.

Како је пронађен и сачуван Часни Крст?

Воздвижење Часног Крста, у народу познато као Крстовдан, велики је хришћански празник који се слави 27. септембра.