Видовдан:празник као идентитет једног народа 1 део

Видовдан:празник као идентитет једног народа. Фото: СПН

За неке је то дан када Срби славе победу, за неке пораз, а некима је то дан поносног сећања на славне претке. Неко чак наслућује у Видовдану нешто митско, нешто што нас је тог судбоносног 28. јуна 1389. године приволело Христовом царству.

Невероватно је колико се само великих догађаја десило у српској историји десило на Видовдан још од Косовског боја 1389. године, па преко пуцња који и даље одјекује Сарајевом до новијих времена када су судбоносни и значајни догаађаји за нашу земљу наставили да се одигравају 28. јуна.

Видовдан пада 15. јуна по старом, а 28. јуна по новом календару. И већ вековима постоји једна нит, коју може уочити само будно и проницљиво око. Та нит почиње тог 28. јуна 1389. на Газиместану, одакле се у навечерје Великог рата 1914. и једног пуцња пребацује 28. јуна у Сарајево, Велики рат бива окончан на Видовдан 1919. године у Версају, краљ Александар Карађорђевић доноси Видовдански устав 1921, Резолуција Информбироа и историјско «не» Русима догодило се 28. јуна 1948.Та нит обавила je и Видовдан 1989. када је Слободан Милошевић тог Видовдана на шестоту годишњицу Косовске битке почео свој политички успон, до његовог изручења Хагу на Видовдан 2001. и на крају до почетка преговора Републике Србије за чланство у Европској Унији 28. јуна 2013.

Косовски бој 1389. године

Све везано за обележавање Видовдана у Срба почело је тог 28. јуна 1389. Битка која се тог дана одиграла између Лаба и Ситнице одјекивала је кроз српску историју сваког народног Видовдана па све до данас. Нема Видовдана да се не помену Косовски јунаци, њихова жртва и избор небескога Царства уместо земаљског. Косовски бој је породио митове и легенде које су се очувале и до наших дана. Кнез Лазар се определио за највећу могућу жртву, Милош Обилић је постао идеал српског витеза и јунака, а створени су и неки неисините итерпретације како је Вук Бранковић антихерој и издајник.

Свети Владика Николај Велимировић сматрао је како је српска војска победила Османлије тог јунског дана на Газиместану. По његовом мишљењу Косовски бој издвајају две одлике: једноставност мотива борбе и решеност на мученичку смрт:

“Баш Косово нас је учинило великим народом. Оно је наша народна Голгота, али и наше народно Васкрсење духовно и морално. Дало нам је галерију витеза вере, поштења и пожртвовања, која несумњиво вреди више од ма које галерије мермерних кипова направљених у мирно доба од народа, који нису имали своје Косово.”

Свети ава Јустин Поповић о Косовском боју каже следеће:

“Никада наша душа народна није била видовита као на Видовдан пре 550 година. Тог судбоносног дана она је кроз светога Кнеза Лазара и његове витезове сагледала сву истину неба и земље и правом ценом оценила земаљско и небеско царство.”

Атентат у Сарајеву 1914. године

Гаврило Принцип је 28. јуна 1914. убио Аустроугарског престолонаследника Франца Фердинадна и његову супругу Софију. Тим пуцњем покренута је лавина догађаја која је читав свет одвела у Први светски рат.

Принцип је данас за неке херој док је за друге пак терориста. Млада Босна је желала да анектирану Босну ослободи тираније. Од како је 1908. Аустроугарска анектирала Босну и Херцеговину, српски народ је живео изузетно тешко.

Срби су долазак Франца Фердинанда у Сарајево сматрали за велику провокацију, баш из тог разлога што се та кобна посета престолонаследника догодила на Видовдан. Српски младићи вођени Косовским заветом, жељом за слободом и примером славних предака одлучују да изврше атентат.

Истини за вољу није Гаврило био тај, који је по плану требало да убије Франца.Први нападач је био Недељко Чабриновић. Он је бацио ручну бомбу у правцу аутомобила, али није успео да убије надвојводу и његову супругу. Недељка су врло брзо сустигли и ухапсили.

Франц Фердинанд није скривао бес поводом првог атентата, љутито је прекорио градоначелника Сарајева. Потом је престолонаследник у разговору с већницима изнео опаску како га ће данас сигурно добити још који метак.

Потом је Фердинанд планирао да оде у посету музеју до кога, како ће се испоставити, никада неће стићи. Уместо да поворка крене центром града, кренула је споредним улицама. На углу Апелове обале и Улице Фрање Јосифа дошло је до метежа. Кола су се зауставила испред винарске радње, када су из масе одјекнули пуцњи. Пуцњи, који су Европу и свет гурнули у Први светски рат .

Професор Макс Хејстингс сматра како је за атентат заправо крива Аустроугарска, која није спровела основне мере безбедности на непријатељској територији.

Поводом атентата на Франца Фердинадна занимљив коментар је дао и наш прослављени режисер Емир Кустурица:

“Атентат на Кенедија назива се атентат на Кенедија, а ово сарајевски.Никада ми то неће бити јасно, поносни смо на своју историју, имали смо државу 1912. године. А данас у БиХ желимо да постигнемо онај минимум да је Гаврило Принцип неко око кога можемо да се договоримо. Сафет Исовић је некада певао о Принципу као о јунаку, а данас га под притиском третирају као терористу.”

Чак ни саме Бечлије нису много жалиле за убијеним престолонаследником. Један професор је у свом дневнику прибележио:

“У граду се не осећа жалост, музика свира на све стране.“

Ни остатак Европе није у почетку био много потресен тираноубистом у Сарајеву.

Устав Краља Александра Карађорђевића 1921. године

Србија је из Великог рата изашла као победница, после Версајског мировног споразума склопљеног – глечуда! – наВидовдан 1919, територија српске државе се значајно увеличала. То је подигло самопоуздање већ амбициозном регенту Александру Карђорђевићу. Такву велику државу требало је уредити законским актима, који би обезбедили владару мирну и неометану диктатуру.

Краљевина СХС је до тог 28. јуна 1921. била у безуставном стању. Сва моћ до тада била је у рукама Владе и Монарха. Устав је усвојен на 62. редовном заседању Уставотворне скупштине Краљевине СХС. Устав је дефинисао Краљевину СХС као уставну, парламентарну инаследну монархију. Краљевина је добила грб, заставу и службени језик.

Противници су Видовдански устав дочекали на нож зато што је донет баш на Видовдан. Они су то видели као великосрпску идеју, док су други, пак, овај Устав ипак видели као антисрпски.

Видовданским уставом највећу моћ добио је сам краљ Алескандар. То му је омогућило да након што је схватио да прича о држави троименог народа није могућа, сам Видовдански устав и укине 6. јануара. 1929. Тако је дошло до тога да између краља и народа нема посредника, чиме је укинута и распуштена Народна скупштина.

Резолуција Информбироа 1948. године

Видовдан је као чисто православни празник имао своје значајно место и у историји комунистичке Југославије.

Тог 28. јуна 1948. догодио се највећи потрес и раскол у комунистичком свету после Другог светског рата. Светом је тињао један други хладни рат између СССР и САД. У том биполарном сукобу Тито је тог Видовдана Стаљину рекао судбоносно «не», а Информбиро искључио КПЈ из свог састава.

Стаљин је у Титу видео харизматичног лидера, који је могао да му помрси конце на Балкану с плановима око Грчке и Албаније и жељом за уједињење са Бугарском. Јосиф Висарјонович је покушао на леп начин да наведе Тита на своју воденицу, међутим то му није успело. Тито је одбио унију држава према којој ће главну реч водити СССР.

Информбиро је свим оружјем том Видовданском резолуцијом критиковао Југославију истичући како је комунистичка Југославија на прагу повратка у буржоазијски капитализам.

Односи су се унормалили тек марта 1953, после Стаљинове смрти, те је тако ова Резолуција поништена.

Други део текста можете прочитати овде. 

Раније је СПН писао о "Песма Светом кнезу Лазару" владике Николаја Велимировића.

Pročitajte takođe