Свети мученик Јустин Философ бранио веру и пред царевима

Свети Јустин Философ. Фото: stsavanyc.org

Свети мученик Јустин Философ рођен је 105. године у Самарији, у граду Сихему, касније познатом као Неаполис Флавија, у Сирији Палестинској. Потекао је из угледне незнабожачке породице и одрастао у духу паганске културе. Од најраније младости показивао је изузетну жељу за знањем и истином, због чега се посветио изучавању философије, уверeн да ће управо она открити одговоре на најважнија животна питања.

На свом духовном путу најпре је учио код стоичких философа, али није пронашао одговор на питање ко је Бог. Потом је приступио перипатетицима, али га је разочарала њихова окренутост материјалној користи. Ни код питагорејаца није нашао оно што је тражио, јер су га упућивали на дугогодишње изучавање различитих наука које, по његовом уверењу, нису могле донети истинско познање Бога.

Најдуже се задржао међу платоничарима. Брзо је савладао њихово учење и стекао углед међу грчким мислиоцима. Ипак, и поред философског напретка, осећао је да му недостаје пуноћа истине. Пресудан тренутак догодио се током једне усамљене шетње крај мора, када је разговарао са непознатим старцем. Тај мудри човек указао му је на ограниченост људске философије и упутио га на старозаветне пророке, који су, надахнути Духом Светим, сведочили о истинитом Богу и доласку Спаситеља.

Речи непознатог старца дубоко су потресле младог философа. Почео је да чита пророчке и апостолске списе, а у његовом срцу постепено се распламсала љубав према Христу. Истовремено је све јасније увиђао неистинитост клевета које су пагани ширили против хришћана. Посматрајући њихову храброст пред судовима, спремност на страдање и чистоту живота, уверио се да су оптужбе против њих лажне.

После темељног упознавања са хришћанским учењем, Јустин је примио Свето крштење и постао ревносни бранилац вере. Своје образовање и дар беседништва ставио је у службу Цркве. Путовао је различитим крајевима Римског царства, проповедао Јеванђеље, разговарао са Јеврејима и незнабошцима и многе приводио Христу.

У Риму је основао школу у којој је под видом философске наставе преносио истине хришћанске вере. Посебно се истакао у борби против јереси, нарочито учења Маркиона, као и у расправама с паганским философима. Међу његовим највећим противницима био је циник Крискент, који је из зависти и мржње клеветао хришћане и настојао да уништи Јустинов углед.

Када су хришћани у Риму били изложени неправедним осудама и погубљењима, свети Јустин је саставио чувену „Апологију“, дело у којем је пред царем и римским властима бранио хришћанску веру. У њему је разобличио лажне оптужбе против хришћана, показао узвишеност њиховог моралног живота и сведочио о истинитости Христовог учења. Тај спис донео му је велики углед и постао једно од најзначајнијих дела ране хришћанске књижевности и успео да убеди цара Антонина да прекине гоњење на хришћане. Том царском наредбом, свети Јустин спаси многе хришћане све до Мале Азије.

Током боравка у Ефесу водио је познати разговор с јеврејским рабином Трифоном, доказујући на основу Старог завета да су пророчанства испуњена у личности Господа Исуса Христа. Та расправа касније је забележена у делу „Разговор са Трифоном Јеврејином“, које је остало драгоцено сведочанство хришћанске апологетике.

По повратку у Рим наставио је проповеднички рад, али су се његови противници још више устремили на њега. Крискент је успео да га оклевета пред царем Марком Аурелијем, након чега је свети Јустин ухапшен. Иако му није доказана никаква кривица, његов заклети непријатељ Крискент га је, према древном предању, тајно отровао.

Тако је свети Јустин окончао свој земаљски живот као верни сведок Христов, и сам доказавши максиму из своје Прве Апологије:

Црква га је прославила као мученика и једног од највећих хришћанских философа и данас га се сећа сваког 14. јуна (1. јуна по старом календару). Његова дела остала су трајно сведочанство сусрета античке мисли и јеванђелске истине, а његов живот пример човека који је искреним трагањем за истином стигао до Христа и остао Му веран до смрти.

СПН је писао о светом Јустину Новом Философу – нашем светом ави Јустину Ћелијском.

Pročitajte takođe