Реч наших суграђана: по чему је овај Спасовдан посебан?

Учесници Спасовданске литије у Београду 21. маја 2026. Фото: СПН

Београд Спасовдан слави већ 623 године. Од свог проглашења за престоницу деспота Стефана Лазаревића (касније свети Стефан Високи, син светог великомученика Лазара Српског), Београд је био посвећен Пресветој Богородици. Ни то није случајност, јер знамо да су свети Немањићи – чији је директан потомак по мајци био и деспот Стефан Лазаревић – највећи број својих светиња посвећивали управо Пресветој Богородици.

Што нас доводи и до овогодишњег Спасовдана, градске славе и овогодишње Спасовданске литије и боравка Часног појаса у Београду.

Наши суграђани и цела Србија, цео регион где живе Срби, наше расејање, али и други братски нам православни народи чак и даље од непосредних суседа – свесни су колико је важан догађај то што нас Часни појас Пресвете Богородице походи ове године.  

И притом не треба заборавити да је долазак светиње управо знак да је воља Божја и воља Пресвете Богородице била да Часни појас дође у Србију после око шест и по векова, те да нас Мајка Божја и Сама у духу походи. Зато, како је рекао владика Доситеј, нико не треба да пропусти да оде на поклоњење, а нарочито жене – јер жене не могу приступити Појасу на Светој гори.

Подсетимо још и на то да је Часни појас до сада походио само разне крајеве Грчке, Крит и Кипар – у прошлости – у време великих искушења, ратова, болести или глади и да остају забележена сведочанства о његовим чудима.

У новије време, појас је осим Грчке, походио Русију и Грузију. Русију су чак с Часним појасом облетели специјалним авионом, од границе до границе те непрегледне земље.

Обе земље су после тога, без обзира на све тешкоће и искушења напредовале.

Молимо се, и не само сада, сви заједно и саборно, да тако буде и за нас и да нас Мајка Божја заувек има у својим молитвама.

А ево и троје суграђана који су са нама поделили своје виђење овог важног догађаја.

По чему је овај Спасовдан посебан?

Наш суграђанин, Раденко Љубичић, члан је Удружења „Савез за живот“. То је пролајф организација, која се бори против абортуса и која је учествовала у остварењу пројекта „Кућа за маме“ Верског добротворног старатељства, хуманитарне организације СПЦ. Тај пројекат је намењен пружању помоћи трудницама, самохраним мајкама и женама које су остале без породичне и социјалне подршке.

Раденко каже да је ово важан догађај и празник за Србију. Нарочито се радује обнови традиције, и истиче Београдску литију, будући да је комунизам брутално пресекао наше везе с коренима. Закључио је да је долазак Часног појаса за нас знак да треба да се вратимо духовном, а да се не бавимо материјално-потрошачким преокупацијама.

И наша саговорница Нада Марковић из Београда, иначе родом с Косова и Метохије, с великом радошћу поделила је доживљај празника, нарочито истичући везу са светим великомучеником Лазаром Српским и јединство у вери са свим православним народима.

И Дарко Бајић из Београда истиче важност тога што је са нама Пресвета Богородица и њен матерински благослов. Он се нада да ће Богомајка својом материнском бригом, љубављу и молитвом успети да преокрене савремене токове, у којима негативно у целом свету ескалира из дана у дан и чврсто верује у Господа и победу добра.

И није превише рећи да нас ова велика светиња походи и да нам овај огромни благослов долази баш у време дубоких потреса и превирања. Сви треба да памтимо да су Мајка Божја и њен благослов са нама, упркос свим искушењима наше скорије историје и свакодневице.

Зато ћемо још једном подсетити на речи игумана манастира Ватопед, јеромонаха Јефрема:

Међутим, то нас не ослобађа одговорности да те неизмерне благослове и заслужимо.

Нека молитве Пресвете Богомајке и љубав Њена увек буду уз нас!

Христос се вазнесе! Ваистину се вазнесе!

СПН је раније писао да је Спасовданску литију у Београду предводила Пресвета Богородица.

Pročitajte takođe

Црква данас прославља рођење светог Јована Претече

СПЦ данас прославља Рођење Светог Јована Претече – Ивањдан, празник који сведочи о чудесном рођењу Христовог Претече и припреми света за долазак Спаситеља.

Из тишине мајчинског срца до небеске славе: Преподобна Анастасија Српска

Данас наша Црква прославља успомену на преподобну Анастасију Српску, мати светог Саве и његове браће и супругу Стефана Немање.

Свети Наум Охридски чудотворац окупља верне и после више од хиљаду година

Свети Наум Охридски, ученик свете браће Ћирила и Методија, вековима окупља вернике који његовим моштима притичу тражећи духовну утеху и исцељење.

Свети Јован Шангајски: Србин који је постао светитељ света

Свети Јован Шангајски и Санфранциски оставио је неизбрисив траг у православном свету подвигом, милосрђем и чудима. Црква га слави 2. јула.

Свети пророк Јелисеј: чудотворац који је наставио Илијино дело

Свети пророк Јелисеј оставио је дубок траг у историји Старог завета. Његов живот обележили су вера, бројна чуда и неуморно позивање народа на повратак истинитом Богу.

„Достојно јест“: предање о икони и небеској песми Пресветој Богородици

Православна Црква 24. јуна празнује и икону „Достојно јест“. Тај дан подсећа на чудо на Светој гори, када је арханђео Гаврило открио нову Богородичину песму.