Грузијска Црква на раскршћу: ко су кандидати за новог патријарха?

Слева надесно: митрополит Шио, митрополит Григол и митрополит Јов. Фото: raskolam.net

Грузијска Православна Црква улази у кључни период своје новије историје, након што је Свети Синод 28. априла 2026. издвојио три кандидата за патријаршијски трон. Реч је о митрополитима Шију, Јову и Григолу, који се разликују по животном путу, богословским ставовима и визији будућности Цркве.

Митрополит сенакски и чхороцкујски Шио (Муџири) важи за главног фаворита. Освојио је 20 од 38 гласова архијереја на састанку 28. априла 2026, при избору кандидата.

Рођен 1969. године у Тбилисију, у младости се бавио музиком и школовао на конзерваторијуму, али је почетком 1990-их изабрао монашки пут у манастиру Шио-Мгвиме. Замонашен је 1993. године, а за јеромонаха рукоположен 1996.

Усавршавао се у духовним школама у Батумију и Москви, као и на Православном Свјато-Тихоновском универзитету, где је и докторирао из области богословља. Од 2003. је епископ, а од 2010. митрополит.

Посебан значај за његов успон има 2017. година, када га је Илија Други поставио за местобљуститеља. У богословском смислу сматра се конзервативним архијерејем, с нагласком на традиционалном тумачењу вере и моралних питања.

У погледу украјинског црквеног питања заступа уздржан став и није подржао признање Православне Цркве Украјине.

Митрополит руис-урбниски Јов (Акиашвили), који је добио седам гласова, рођен је 1960. и представља снажно монашко и конзервативно крило Цркве. По образовању је економиста, али је још 1980-их ступио у духовни живот и убрзо примио монаштво.

Деценијама управља својом епархијом, и за то време обновио је бројне храмове и манастире.

Унутар Цркве ужива велики углед међу монаштвом и традиционално оријентисаним верницима. Познат је по оштрим јавним иступима и критикама друштвених појава и власти.

Иако изразито конзервативан, по питању украјинске црквене теме издваја се подршком Православној Цркви Украјине и ставом да улога Васељенске Патријаршије у додели аутокефалије треба да буде призната.

Митрополит потијски и хобски Григол (Бербичашвили), који је исто тако добио седам гласова, рођен је 1956. и важи за једног од најобразованијих архијереја Грузијске Цркве. Духовно образовање стекао је у Тбилисију, а познат је и по академском раду, укључујући докторску дисертацију из филозофије.

Ректор је Новог грузијског универзитета у Потију и аутор бројних научних радова. У јавности се препознаје као заговорник европских интеграција и критичар политичких структура у земљи.

За разлику од митрополита Шија, он јасно подржава аутокефалију Православне Цркве Украјине и залаже се за приближавање Константинопољској Патријаршији.

Тројица кандидата, сваки на свој начин, одражавају различите правце унутар Грузијске Православне Цркве – од умереног конзерватизма, преко монашког традиционализма, до отворенијег и академског приступа савременим изазовима. Управо та разноликост чини предстојећи избор неизвесним и значајним не само за Грузију, већ и за шири православни свет.

Аналитичари оцењују да присуство три различито оријентисана кандидата указује на унутрашњу разноликост у Грузијској Православној Цркви после дугогодишњег периода јединства. Без обзира на исход избора, нови Патријарх суочиће се са изазовом очувања јединства Цркве и дефинисања њеног будућег правца.

Коначну одлуку донеће проширено црквено сабрање, које треба да буде одржано у саборном храму Свете Тројице у Тбилисију најкасније до 17. маја 2026. За избор је неопходна већина гласова делегата.

СПН је раније писао да је државни и црквени врх указао почасти патријарху Илији Другом на четрдесетницу његовог уснућа у Господу.

Pročitajte takođe

Француска: донет закон о еутаназији, упозорења бранилаца живота све гласнија

Усвајање закона о еутаназији у Француској изазвало је нове полемике, док Цркве и организације које се залажу за заштиту живота упозоравају на његове последице.

Предање о чудима свете Јефимије која су променила историју Цркве

Чуда свете великомученице Јефимије у време Четвртог васељенског сабора заузимају посебно место у предању Православне Цркве. Црква та чуда слави 24. јула.

Др Ћирић: Покушаји прекрајања историје угрожавају српску баштину на КиМ

Историчар уметности др Јасмина Ћирић истиче да материјални остаци потврђују да је црква Светог архангела Михаила у Ракитници српски храм из 14. века.

Украјински новинар: Храмови се руше, верници и свештенство УПЦ трпе прогон

Новинар из Кијева за бугарски радио говорио је о положају и прогонима свештенства и верника УПЦ.

Украјински новинар: САД вршиле притисак на Помесне Цркве ради признања ПЦУ

Украјински новинар Николај Мојсејенко тврди да су званичници САД годинама вршили притисак на Помесне Православне Цркве да признају Православну цркву Украјине (ПЦУ).

Рукавица у лице српском народу: Владика Николај или Симеон Драшкић?

Недавно је светлост дана угледала нова сезона популарне серије „Сенке над Балканом“ у режији Драгана Бјелогрлића.