Грузијска Црква на раскршћу: ко су кандидати за новог патријарха?

Слева надесно: митрополит Шио, митрополит Григол и митрополит Јов. Фото: raskolam.net

Грузијска Православна Црква улази у кључни период своје новије историје, након што је Свети Синод 28. априла 2026. издвојио три кандидата за патријаршијски трон. Реч је о митрополитима Шију, Јову и Григолу, који се разликују по животном путу, богословским ставовима и визији будућности Цркве.

Митрополит сенакски и чхороцкујски Шио (Муџири) важи за главног фаворита. Освојио је 20 од 38 гласова архијереја на састанку 28. априла 2026, при избору кандидата.

Рођен 1969. године у Тбилисију, у младости се бавио музиком и школовао на конзерваторијуму, али је почетком 1990-их изабрао монашки пут у манастиру Шио-Мгвиме. Замонашен је 1993. године, а за јеромонаха рукоположен 1996.

Усавршавао се у духовним школама у Батумију и Москви, као и на Православном Свјато-Тихоновском универзитету, где је и докторирао из области богословља. Од 2003. је епископ, а од 2010. митрополит.

Посебан значај за његов успон има 2017. година, када га је Илија Други поставио за местобљуститеља. У богословском смислу сматра се конзервативним архијерејем, с нагласком на традиционалном тумачењу вере и моралних питања.

У погледу украјинског црквеног питања заступа уздржан став и није подржао признање Православне Цркве Украјине.

Митрополит руис-урбниски Јов (Акиашвили), који је добио седам гласова, рођен је 1960. и представља снажно монашко и конзервативно крило Цркве. По образовању је економиста, али је још 1980-их ступио у духовни живот и убрзо примио монаштво.

Деценијама управља својом епархијом, и за то време обновио је бројне храмове и манастире.

Унутар Цркве ужива велики углед међу монаштвом и традиционално оријентисаним верницима. Познат је по оштрим јавним иступима и критикама друштвених појава и власти.

Иако изразито конзервативан, по питању украјинске црквене теме издваја се подршком Православној Цркви Украјине и ставом да улога Васељенске Патријаршије у додели аутокефалије треба да буде призната.

Митрополит потијски и хобски Григол (Бербичашвили), који је исто тако добио седам гласова, рођен је 1956. и важи за једног од најобразованијих архијереја Грузијске Цркве. Духовно образовање стекао је у Тбилисију, а познат је и по академском раду, укључујући докторску дисертацију из филозофије.

Ректор је Новог грузијског универзитета у Потију и аутор бројних научних радова. У јавности се препознаје као заговорник европских интеграција и критичар политичких структура у земљи.

За разлику од митрополита Шија, он јасно подржава аутокефалију Православне Цркве Украјине и залаже се за приближавање Константинопољској Патријаршији.

Тројица кандидата, сваки на свој начин, одражавају различите правце унутар Грузијске Православне Цркве – од умереног конзерватизма, преко монашког традиционализма, до отворенијег и академског приступа савременим изазовима. Управо та разноликост чини предстојећи избор неизвесним и значајним не само за Грузију, већ и за шири православни свет.

Аналитичари оцењују да присуство три различито оријентисана кандидата указује на унутрашњу разноликост у Грузијској Православној Цркви после дугогодишњег периода јединства. Без обзира на исход избора, нови Патријарх суочиће се са изазовом очувања јединства Цркве и дефинисања њеног будућег правца.

Коначну одлуку донеће проширено црквено сабрање, које треба да буде одржано у саборном храму Свете Тројице у Тбилисију најкасније до 17. маја 2026. За избор је неопходна већина гласова делегата.

СПН је раније писао да је државни и црквени врх указао почасти патријарху Илији Другом на четрдесетницу његовог уснућа у Господу.

Pročitajte takođe

Грузијска Црква на раскршћу: ко су кандидати за новог патријарха?

После смрти Илије Другог, Грузијска Православна Црква бира новог поглавара, а у трци су тројица архијереја са различитим биографијама и ставовима.

Грчки интелектуалац: Одлуке грчких власти продубљују раскол у Православљу

Украјинско питање изазвало је оштре реакције Никоса Пападопулоса, који тврди да одлуке власти продубљују поделе у Православљу.

Ексклузивно: Напад на православну цркву у Загребу – утисци православног Загрепчанина

У ноћи 22/23. априла 2026. у Загребу догодио се напад на Саброни храм Српске Православне Цркве. Члан парохије тог храма, Марко Принц, дао је своје виђење о томе.

Ухапшен осумњичени: на Саборном храму у Загребу уништен стогодишњи витраж

Током ноћи у Загребу оштећен је Саборни храм Преображења Господњег, кад је једна особа бацањем предмета разбила витраж и начинила материјалну штету на објекту.

Напад на Саборни храм СПЦ у Загребу: Санкционисати насиље и говор мржње

Епархија загребачко-љубљанска осудила је напад на Саборни храм у Загребу и позвала надлежне да процесуирају одговорне и спрече говор мржње у јавности.

Верници Пафоса упутили отворено писмо Архиепископу кипарском

Верници Пафоске митрополије упутили су отворено писмо Архиепископу кипарском Георгију, упозоравајући на притиске на митрополита Тихика и могуће поделе у Цркви.