Вера и обичаји: васкршње јаје као символ – зашто чувамо прво црвено јаје?

Васкршња шарана јаја - дечја радост и символ победе над смрћу. Фото: СПН

С доласком Васкрса, у домовима широм православног и католичког света почиње један од најсликовитијих, и за децу најрадоснијих обичаја – фарбање јаја. Многи се детињства највише сећају по таквим сликама и играма које проистичу из таквих обичаја – било да је пијукање и тражење посластица у слами пред Божић, или фарбању и куцању васкршњих јаја.

И, мада на први поглед делује као једноставна породична традиција, фарбање јаја носи дубоку симболику и вековима преношена веровања.

Јаје је од најстаријих времена символ живота. У хришћанству оно добија ново значење – постаје знак Васкрсења Исуса Христа. Јер, као што се из затворене љуске рађа нови живот, тако и Христос излази из гроба, доносећи победу над смрћу.

Управо због тога, јаје постаје један од централних символа празника.

Како је фарбано јаје нашло свој пут до највећег хришћанског празника?

Прича је везана за једну од жена мироносница, Марију Магдалену, која је међу првима видела празан Христов гроб и пожурила да то јави апостолима.

Према црквеном предању, Марија Магдалена након Васкрсења Христовог није остала само сведокиња догађаја у Јерусалиму, већ је наставила да проповеда Јеванђеље и ван граница Свете земље.

Предање казује да је стигла чак у Рим, где је изашла пред цара Тиберије, желећи да посведочи истину о Христовом Васкрсењу и укаже на неправду Његовог страдања.

Том приликом, како се преноси, донела је цару јаје и поздравила га речима: „Христос васкрсе“.

На његову сумњу, да је то немогуће као што је немогуће да јаје у њеној руци поцрвени, догодило се чудо – јаје је постало црвено.

Тај догађај дубоко је укорењен у хришћанској традицији и тумачи се као један од извора обичаја фарбања ускршњих јаја, при чему црвена боја симболизује Христову жртву, а јаје нови живот и Васкрсење.

И мада та прича није забележена у Јеванђељима, већ припада живом предању Цркве, њена порука остаје снажна: вест о Васкрсењу није била намењена само уском кругу ученика, већ читавом свету – од обичних људи до самих владара.

Од првог црвеног јајета – до чуваркуће у нашим домовима

Посебно место у овом обичају има прво офарбано јаје – тзв. чуваркућа. Оно се традиционално боји у црвену боју и фарба се прво, често у тишини и с посебном пажњом.

Домаћица га фарба уз молитву, верујући да тиме у дом и у јаје уноси благослов. Црвена боја симболизује Христову проливену крв, али и живот, снагу и победу над смрћу.  

Чуваркућа се не користи ни за јело нити за игру, већ се пажљиво чува током целе године – обично поред иконе, у витрини или на неком посебном месту у дому.

Према народном веровању, чуваркућа има заштитну улогу: чува кућу од болести, несреће, злих сила и сваког зла које може задесити породицу.

На пример, на Космету, Страсна или Велика недеља пред Васкрсење Христово назива се још и „Страшна“, па се чуваркућа назива још и „страшник“. За њега се верује да може да одагна страх и да разгони градоносне облаке и олује.

У неким крајевима постоји обичај да се старо јаје, чувано од претходног Васкрса, на дан новог празника износи из куће и закопава у земљу, у дворишту или њиви, како би донело плодност и благослов земљи.

У суштини, као и сваки предмет који се у верском смислу поштује –  ни старо јаје чуваркућу нећемо бацити. И њега треба одложити на начин који ће одражавати то поштовање. Значи, или га закопати у земљу где не пролазе животиње или га спалити у пећи.

Постоје и бројна друга веровања везана за чуваркућу. Нека домаћинства су чуваркућу користила као заштиту у тренуцима опасности – на пример, при невремену би се износила напоље како би „одвратила град“ или олују. У појединим крајевима, чуваркућом би тапшали децу по лицу на Васкрс, уз речи да буду здрава, јака и румена као чуваркућа током целе године.

Веровало се и да чуваркућа „упија зло“, па ако би се током године покварила или напукла, то је тумачено као знак да је „примила“ несрећу уместо укућана.

Фарбање јаја обично почиње на Велики петак, дан када се хришћани сећају страдања Христовог, мада се у неким крајевима овај обичај обавља и на Велики четвртак, па чак и среду и суботу Страсне недеље. Традиционално, користиле су се природне боје – љуске црног лука, восак и перо, крпе, трава, корење биљака – док данас постоје бројне савремене технике украшавања, од сличица и трака све до акрилних маркера.

Поред религијског значења, ускршња јаја прате и бројна друга народна веровања. Сматрало се да јаје има посебну моћ – већ смо споменули да се закопавало у пољу ради бољег рода, стављало у темеље куће или носило као амајлија. Та веровања су се временом прожимала са хришћанском симболиком, дајући обичају додатну дубину.

У неким крајевима, ако би кућа од претходног Васкрса изгубила неког од укућана, ко би уснуо у Господу – јаја су фарбали у црно и називали их „калуђери“.

Један од најраспрострањенијих обичаја је и „туцање“ јајима на сам дан Васкрс. Та игра, у којој се два јајета ударају врховима, има симболичко значење победе живота над смрћу. Победник је онај чије јаје остане неоштећено, а верује се да ће имати више среће и напретка.

Као награду, тај „победник“ узео би јаје „побеђеног“, па су се временом у народу појавиле и пошалице каква су дрвена или мраморна јаја, која су била чудесно и довитљиво нашарана.

Ипак, међу свим тим обичајима, чуваркућа остаје најснажнији симбол. То јаје на најдиректнији начин повезује веру и народну традицију, прошлост и садашњост. И није само предмет, нити украс – већ знак поверења да дом није препуштен случају, већ да је под Божјом заштитом.

Зато се и данас, упркос савременом начину живота, овај обичај пажљиво чува. У једном малом, црвеном јајету сабрана је велика прича – прича о животу, вери, заштити и нади која траје од Васкрса до Васкрса.

СПН је раније писао о личном примеру Господа Исуса Христа - кад је Бог клекао пред човека, а љубав постала служењеа. 

Pročitajte takođe