Албански сецесионисти ударају на српске светиње

Лажни албански свештеник. Фото: СПЦ

На Косову и Метохији није мирно ни почетком марта 2026.године.

"Задатак закона о „странцима” је да се испразне храмови Српске Православне Цркве на Косову и Метохији да би се они преузели по сличној матрици која је примењена у Црној Гори са истоветним циљем", –каже Александар Раковић.

Демонизација, блаћење и дехуманизација су само неке од метода којима албански сепаратисти на Космету прибегавају последњих деценија у дискредитовању Српске Православне Цркве.

Под режимом Албина Куртија отишли су корак даље и покушавају да Српску Православну Цркву прогласе за терористичку организацију, која води ка побуни и супротстављању централној власти у покрајини и међународном фактору.

Када ни то није донело потпун резултат, Приштина је одлучила да почне са пуном применом „закона о странцима”, најављеном за 15. март, надајући се да је то ефикасан начин да се, уз српско здравство и школство, и Српска Православна Црква фактички уклони са Косова и Метохије.

Приметно је да је Српска Православна Црква дуго на удару албанских сепаратиста, и то из два разлога. Како би јој одузели што више имовине, али и да је претворе у албанско верско наслеђе, а тиме и да угрозе један од стубова опстанка српског народа на Косову и Метохији, дезавуишући Српску Православну Цркву и спречавајући Србе да се окупљају у својим храмовима.

На мети Приштине је духовна институција која вековима чува национални идентитет, културу и традицију српског народа на Косову и Метохији.

И баш због тога, све чине да је компромитују, као да је чинилац дестабилизације.

Зато је и „закон о странцима” почетак пута за забрану или увођење рестриктивних мера када је реч о деловању и боравку свештенства, али и верника у објектима Српске Православне Цркве у јужној српској покрајини.

Историчар, Александар Раковић, упозорава да ови удари неће престати и за „Политику” истиче да је њихов циљ да елиминишу Српску Православну Цркву са Косова и Метохије и то наводним правним средствима.

„Сигуран сам да је једна од главних мета албанских сепаратиста Српска Православна Црква. Намера је да се Срби принуде да прихвате статус ’странаца’ на Косову и Метохији или да се изазове њихов одлазак. Задатак овог закона је да се прво испразне цркве и манастири Српске Православне Цркве да би се онда створила могућност да се они у наредном кораку преузму",– каже историчар.

Он упозорава да је најопасније било када су Албанци хтели да припишу себи четири најважније светиње Српске Православне Цркве и да их региструју у Унеску као културну баштину тзв. Косова.

То им није пошло за руком, али то не значи да су до тога одустали.

„Они сигурно неће стати, јер је то отворени притисак да се Срби иселе, да им се живот учини немогућим, јер је Српска Православна Црква у овом моменту ипак стожер Срба на Косову и Метохији."

Александар Раковић наводи да је велика количина лажи, дрскости и неваспитања која креће од међународне заједнице, која је суштински део проблема.

Каже да они желе по сваку цену да насилно избаце Српску Православну Цркву са Косова и Метохије пошто нису успели да то ураде преко чланства у Унеску, што су сматрали да им је најбезболније.

О томе да нема никакве сумње какав је циљ сепаратистичког режима у Приштини, сведочи и чињеница да је за последње две и по деценије на Косову и Метохији оскрнављено и порушено више од две стотине цркава и храмова.

Један од битних разлога зашто косовски Албанци нападају Српску Православну Цркву и Србе је што су Српска Православна Црква и припадници српског народа власници око 60 одсто земље на Косову и Метохији.

Осим тога, вредну имовину имају привредни субјекти који су регистровани у централној Србији, изван Космета, али поседују својину и на територији покрајине.

Раније је СПН писао о првом тому „Славеносрпске хронике”.

Pročitajte takođe