Владика Григорије: Бог нас проналази пре него што ми пронађемо Њега

Владика Григорије, диселдорфски и немачки. Фото: Светигора

На празник Недеље православља у Франкфурту на Мајни служена је Литургија, након које је одржана и литија са иконама, а верницима се беседом обратио Владика диселдорфски и немачки Григорије. Честитајући празник, он је подсетио да је Недеља православља празник вере у Бога који се јавио у телу и који је примио људску природу, остајући истовремено у заједници са Оцем и Духом Светим.

Говорећи о јеванђељском одломку о сусрету апостола Филипа и Натанаила, владика Григорије је указао да се у Натанаиловој сумњи „Из Назарета може ли бити што добро?“, огледа људска склоност ка брзом суду и генерализацији. Према његовим речима, људи често заборављају да је сваки човек створен по лику Божјем и да је управо та истина темељ хришћанског односа према другима.

Тумачећи јеванђељску сцену у којој Христос каже Натанаилу да га је видео док је био под смоквом, владика је подсетио да смоква у јеврејској традицији може упућивати на изучавање Закона, јер су рабини и њихови ученици често под смоквом учили Тору.

С друге стране, смоква може указивати и на месијанска очекивања. Управо зато је, нагласио је владика, Христова реч Натанаилу била снажан знак да Он познаје његово срце и духовну потрагу. Натанаило тада исповеда веру речима:

а Христос му одговара обећањем да ће видети још већа дела – небо отворено и анђеле који узлазе и силазе на Сина Човечјег.

Владика Григорије је подсетио да тај призор упућује на старозаветну визију Јаковљеве лествице, наглашавајући да је Христос управо та лествица која повезује небо и земљу. Осврћући се на дијалог између Филипа и Натанаила, владика је нагласио да је кључна Филипова реченица:

Сви ми, попут Филипа и Натанаила, тражимо Бога и као боготражитељи долазимо у храм, истакао је владика. Међутим, како је нагласио, суштина јеванђељске поруке је у томе да човек често мисли да је он пронашао Бога, а у стварности је Бог тај који први проналази човека.

поручио је владика.

Он је додао да Бог познаје сваког човека и зна тајне људског срца, те да само чека човеков одговор на позив који му се упућује кроз ближње и животне сусрете.

Вера је, према његовим речима, управо одговор на тај Божји позив и усмереност човека ка ономе што превазилази видљиво и мерљиво.

Владика је подсетио да то сведочи и Посланица Јеврејима, у којој се вера описује као основ наших надања и потврда за оно што не видимо.

поручио је владика.

Говорећи о значају Недеље православља, владика Григорије је подсетио да тај празник обележава победу поштовања икона у Византији 843. године, када су потврђене одлуке Седмог васељенског сабора из 787. године који је осудио иконоборство.

Иконопоштовање, како је нагласио, почива на истини о оваплоћењу Сина Божјег – да је Бог постао човек.

нагласио је владика.

Он је подсетио и на учење светог Јована Дамаскина, који је наглашавао да част указана икони узлази ка прволику, односно ка ономе ко је на икони изображен.

Према речима владике, када човек стоји пред иконом и гледа лице Христово и светитеља, истовремено се подсећа и какво би требало да буде његово сопствено лице – лице преображено вером.

СПН је писао 

Pročitajte takođe

Из пећког краја до испоснице у стени: пут светог Петра Коришког

Живот светог Петра Коришког, једног од највећих српских отшелника, сведочи о снази вере, одрицању од света и непрестаној борби за заједницу с Богом.

Свети мученик Јустин Философ бранио веру и пред царевима

Од трагања за истином у грчкој философији до мученичке смрти за Христа, свети Јустин оставио је дубок траг у историји ране Цркве.

Преподобни Јустин Ћелијски: живот посвећен Христу и истини

Преподобни Јустин Ћелијски, један од најзначајнијих српских богослова и духовника 20. века, оставио је неизбрисив траг у животу СПЦ и православног света.

Владика Григорије о улози Цркве у расејању: најјача веза Срба у Немачкој

Митрополит немачки Григорије оценио је да Српска Православна Црква има кључну улогу у очувању заједништва и идентитета српског народа у Немачкој.

Митрополит Григорије: Наше расејање је кључ за будућност Србије

Митрополит немачки Григорије у интервјуу је поручио да је српско расејање један од највећих потенцијала Србије и Републике Српске и да „та памет мора да се врати матици".

Куд је стигла империја за царским стегом с Христовим знамењем победе

Од виђења Часног крста до Миланског едикта и Првог васељенског сабора, цар Константин Велики оставио је дубок траг у историји Цркве.