Митрополит Марк: „Али истина ће победити“

Митрополит берлински и немачки Марк из РЗПЦ. Фото: СПН

Сведочанство више од четири деценије архијерејског служења и увид у сложене изазове са којима се Православље суочава у савременој Европи, срж је интервјуа који је Митрополит берлински и немачки Марк дао нашим колегама из СПН-а у Немачкој.

Велики пост је започео – време покајања, унутрашњег преиспитивања и духовног подвига. Тим поводом Удружење православних новинара у Немачкој разговарало је са митрополитом берлинским и немачким Марком, чије вишедеценијско архипастирско искуство представља драгоцен ослонац верницима на путу духовног сазревања. Интервју је објављен са благословом митрополита Марка.

Говорећи о значају поста, митрополит истиче да суштина није искључиво у уздржавању од одређене хране, већ пре свега у борби са сопственим слабостима.

наглашава митрополит Марк.

Он подсећа да се већ првог дана поста верници моле да добију снагу да не повређују ближње, јер је духовна дисциплина далеко захтевнија од телесне.

Ове године Немачка епархија Руске Заграничне Православне Цркве обележава век постојања. Планирано је одржавање Архијерејског сабора у Немачкој, историјске конференције посвећене стогодишњем развоју епархије, као и изложбе која ће након централне свечаности обилазити парохије.

Митрополит подсећа да је мисија РЗПЦ у Немачкој знатно старија од једног века.

Још у 19. веку у Берлину је постојала жива преводилачка делатност. Посебно место заузима рад протојереја Алексеја фон Малцева, свештеника при руској амбасади, који је са сарадницима преводио богослужбене текстове на немачки језик. Тај труд и данас представља темељ савремених превода.

После револуције 1917, Берлин постаје једно од главних средишта руске емиграције. Тада су подигнути храмови и оформљене заједнице које су окупљале интелектуалце, уметнике и професоре. Нови талас досељавања уследио је након Другог светског рата, када је број парохија достигао више од 170, да би касније услед нових миграција значајно опао.

Кад је 1980. преузео управу над епархијом, митрополит Марк затекао је око 40 углавном малих парохија. Политичке промене након 1990. донеле су нови прилив верника, те данас епархија броји више од 70 заједница.

Број православних верника у Немачкој расте, нарочито захваљујући досељеницима из земаља бившег Совјетског Савеза. Међутим, митрополит указује и на изазове. Многи новопридошли верници немају искуство црквеног живота у неортодоксном окружењу, па парохије често немају довољно средстава за издржавање свештенства. Због тога су поједини свештеници принуђени да раде и световне послове како би издржавали породице.

Оснивају се нове заједнице, али неке од њих могу да организују богослужења само повремено, јер немају могућност сталног ангажовања свештеника.

Залагање за увођење православне веронауке у државне школе донело је значајне резултате, посебно у Баварској и Северној Рајни-Вестфалији, где је православна веронаука редован школски предмет. Ученици могу да полажу матуру из веронауке, а оцене се равноправно уписују у школску документацију.

Тамо где нема довољно ученика за организовање наставе у школама, парохије организују наставу при храмовима уз одобрење надлежних институција.

Говорећи о савременим тензијама у православном свету, митрополит Марк подсећа да су неке поделе настале још почетком 20. века, након прихватања новог календара у појединим Помесним Црквама.

Нове несугласице појавиле су се и након сабрања на Криту 2016, као и услед украјинског питања.

поручује митрополит.

Осврћући се на страдања канонске Цркве у Украјини, Митрополит немачки наводи пример светог Григорија Богослова, који је у своје време остао готово усамљен у одбрани православне вере у Цариграду.

наглашава он.

Поводом 85. рођендана, митрополит Марк као најважнији догађај свог живота издваја потписивање Акта о канонском општењу 2007, којим је обновљено видљиво јединство Руске Православне Цркве.

СПН Србија раније је пренео интервју с немачким свештеником који је говорио јединству о изазовима Православља у Немачкој.

Pročitajte takođe

Митрополит Марк: „Али истина ће победити“

Митрополит берлински и немачки Марк из РЗПЦ говори о Часном посту, изазовима у савременој Православној Цркви и деценијама служења у Немачкој.

Свети Лав Велики: Пастир који је зауставио Атилу и јеретике у Халкидону

Свети Лав Велики памти се као неустрашиви пастир који је молитвом зауставио Атилу и учврстио веру на IV васељенском сабору у Халкидону. Слави се 3. марта/18. фебруара.

Подвиг светог Теодора Тирона. Чудо с кољивом

Свети великомученик Теодор Тирон пострадао је 306. у Амасији, непоколебив у исповедању Христа. Његово чудо с кољивом и данас се прославља прве седмице Часног поста.

Сима Игуманов, отац и добротвор српске омладине и сирочади

Навршиле су се 144 године од смрти Симе Андрејевића Игуманова, оснивача Призренске богословије и једног од највећих српских просветних и црквених добротвора.

Митрополит Јован: Без милосрђа нема раја, ни слободе без љубави

У беседи у Дрену Митрополит шумадијски Јован указао је да човек без праштања и милосрђа остаје заробљеник сопствене гордости и греха.

Човек највише личи на Бога кад прашта. Митрополит Јован

У Недељу праштања у Дрену Митрополит шумадијски Јован говорио је о опраштању као суштини хришћанског живота и услову истинске слободе.