Додељена „Извиискра Његошева“: признање припало Мирославу Максимовићу

На додели награде "Извиискра Његошева" 18. фебруара 2026. Фото: Храм Светог Саве

Јавност су о избору лауреата обавестили Митрополија црногорско-приморска, Епархија будимљанско-никшићка и Мона Плаза, а одлука је свечано представљена 17. фебруара 2026. у крипти храма Светог Саве у Београду. Признање "Извиискра Његошева", установљено 12. маја 2007, додељује се бијенално за најбољу објављену књигу, сабрана или изабрана дела, као и за животно дело аутора који стварају на српском језику, без обзира на место настанка дела. Уз повељу и плакету, лауреату припада и новчани износ, а идејно решење признања потписује вајар Љубиша Манчић.

Жири је разматрао радове пристигле на конкурс расписан у октобру 2025, анализирајући песничка, прозна, есејистичка и драмска остварења објављена током 2024. и 2025. У саставу жирија били су академик Матија Бећковић као председник, Иван Негришорац, Ранко Поповић, Драган Хамовић и Милутин Мићовић.

Лауреат Максимовић важи за аутора чији опус обједињује поезију и есејистику, а његов рад већ деценијама заузима значајно место у савременој српској књижевности.

Међу ранијим добитницима овог признања налазе се бројна истакнута имена националне литературе, попут Миодрага Павловића, Рајка Петрова Нога, Амфилохија Радовића, Милована Данојлића, Љубомира Симовића, Ранка Јововића, Милосава Тешића, Ђорђа Сладоја и Гојка Ђога, док је Матија Бећковић једном приликом понео посебно признање. Та листа лауреата сведочи о угледу награде и њеном месту у културном простору српског језика.

СПН је писао о часопису "Октоих" као о научном стубу језика и књижевности.

Pročitajte takođe

Додељена „Извиискра Његошева“: признање припало Мирославу Максимовићу

Песник Мирослав Максимовић добитник је књижевне награде „Извиискра Његошева“ за циклус 2024/2025. године, одлучио је жири тог признања.

Заштита српског наслеђа: Зборник о средњевековним рукописима Босне и Хума

У Крипти Храма Светог Саве у Београду биће представљен научни зборник посвећен српским средњовековним рукописним споменицима из Босне и Хума.

Проф. др Лидија Томић: „Октоих“ – научни стуб језика и књижевности

Недавно објављени 16. број часописа „Октоих“ потврдио је његов научни значај и место међу релевантним филолошким публикацијама, истакла је проф. др Лидија Томић.

Проф. др Лидија Томић: Српски језик у Црној Гори под притиском

Питање статуса српског језика у Црној Гори и даље је кључна тема научних и културних расправа, упозорила је проф. др Лидија Томић.

Свети Трифун: Народни обичаји на празник вина, винограда и виноградара

Празник светог Трифуна, заштитника виноградара, усева и искрене хришћанске љубави у Србији означава симболичан почетак нове виноградарске године и буђење природе.

Други ватикански концил и „Синодални пут“ – наслеђе које и даље дели РКЦ

Зашто Други ватикански концил и више од шест деценија касније остаје једна од најспорнијих тачака унутар Римокатоличке Цркве?