Додељена „Извиискра Његошева“: признање припало Мирославу Максимовићу

На додели награде "Извиискра Његошева" 18. фебруара 2026. Фото: Храм Светог Саве

Јавност су о избору лауреата обавестили Митрополија црногорско-приморска, Епархија будимљанско-никшићка и Мона Плаза, а одлука је свечано представљена 17. фебруара 2026. у крипти храма Светог Саве у Београду. Признање "Извиискра Његошева", установљено 12. маја 2007, додељује се бијенално за најбољу објављену књигу, сабрана или изабрана дела, као и за животно дело аутора који стварају на српском језику, без обзира на место настанка дела. Уз повељу и плакету, лауреату припада и новчани износ, а идејно решење признања потписује вајар Љубиша Манчић.

Жири је разматрао радове пристигле на конкурс расписан у октобру 2025, анализирајући песничка, прозна, есејистичка и драмска остварења објављена током 2024. и 2025. У саставу жирија били су академик Матија Бећковић као председник, Иван Негришорац, Ранко Поповић, Драган Хамовић и Милутин Мићовић.

Лауреат Максимовић важи за аутора чији опус обједињује поезију и есејистику, а његов рад већ деценијама заузима значајно место у савременој српској књижевности.

Међу ранијим добитницима овог признања налазе се бројна истакнута имена националне литературе, попут Миодрага Павловића, Рајка Петрова Нога, Амфилохија Радовића, Милована Данојлића, Љубомира Симовића, Ранка Јововића, Милосава Тешића, Ђорђа Сладоја и Гојка Ђога, док је Матија Бећковић једном приликом понео посебно признање. Та листа лауреата сведочи о угледу награде и њеном месту у културном простору српског језика.

СПН је писао о часопису "Октоих" као о научном стубу језика и књижевности.

Pročitajte takođe

Од подножја Пиве до новог дома: Како је спасена велика српска светиња

Пивски манастир је једна од ретких светиња у свету која је цела пресељена на нову локацију. Подухват трајао је 13 година. Исто тако, једина има једног везира на фресци.

Др Раденковић: Српски језик заслужује службени статус у Црној Гори

Иако су у Црној Гори покренуте уставне промене ради европских интеграција, питање службеног статуса српског језика није уврштено у реформе.

Комисија за споменике у БиХ: шта је прави циљ измена у саставу?

Предлог да у Комисији за очување националних споменика БиХ буду именована два страна члана изазвао је оштре реакције у Републици Српској.

Кругови светлости у летњој ноћи: древни обичај – нематеријално наслеђе Срба

Паљење петровданских лила један је од најстаријих народних обичаја у Срба. Од 2017. је у Националном регистру нематеријалног културног наслеђа Србије.

Берлински конгрес 1878: рат без олова или решење српског питања? 3 део

Прошао је скоро један и по век од чувеног конгреса у Берлину на ком је и Србија потражила своје место под сунцем и подигла глас против европских сила.

Духовни хоризонти Николе Тесле: Вера као извориште генијалности

Десетог јула 2026. навршило се 170 година од рођења Николе Тесле.