Проф. др Лидија Томић: Српски језик у Црној Гори под притиском

Проф. др Лидија Томић, ГЛОДУР "Октоиха". Фото: Митрополија црногорско-приморска

Проф. др Лидија Томић указала је у емисији „Тема јутра" на Радију „Светигора" на то да научна истина о положају српског језика „још увек није одбрањена“. Она је подсетила да је Матица српска препознала потребу за институционалним деловањем и да је 2010. основала своје друштво у Црној Гори како би се систематски неговала традиција језика и културе и обезбедио директан контакт са матичном установом у Новом Саду. Према њеним речима, та организација већ више од деценије оправдава разлоге оснивања.

Осврћући се на стање у образовању и јавном простору, указала је на појаве које је описала као притиске на српски језик, од преименовања школских предмета до постепеног потискивања његовог назива. Управо зато, како је нагласила, научни рад и стручно проучавање језика имају посебну улогу у очувању културног идентитета.

Посебно је истакла значај окупљања филолога с различитих подручја, укључујући словенске земље, јер таква сарадња омогућава шире сагледавање језичких процеса и њихових друштвених последица. Стручни радови, како је навела, помажу да се научно аргументовано осветле појаве које имају и културни и политички контекст.

Закључила је да институционална подршка, научна истраживања и културне иницијативе остају кључни механизми за очување језика. То је зато што без организованог деловања, како је истакла, није могуће дугорочно заштитити ни језичко наслеђе ни идентитет.

СПН је писао о патријарховој беседи на Свечаној академији поводом два века Матице српске.

Pročitajte takođe

Берлински конгрес 1878: рат без олова или решење српског питања? 2. део

Прошао је скоро један и по век од чувеног конгреса у Берлину на ком је и Србија потражила своје место под сунцем и подигла глас против европских сила.

Берлински конгрес 1878: рат без олова или решење српског питања? 1 део

Прошао је скоро један и по век од чувеног конгреса у Берлину на ком је и Србија потражила своје место под сунцем и подигла глас против европских сила.

Свети Вид: исцелитељ, заштитник очију и страдалник за Христа

Светитељ, који је дубоко уткан и урођен у српској народној традицији.

Видовдан:празник као идентитет једног народа 2.део

Видовдан има посебно значење у свести нашег народа. Значење толико посебно да је урезан у душу и памћење српског народа и тако одјекује већ вековима кроз нашу историју скоро у правилним ритмовима. И сваки пут се тог датума српском народу деси нешто судбоносно, нешто преломно.

Видовдан:празник као идентитет једног народа 1 део

Видовдан има посебно значење у свести нашег народа. Значење толико посебно да је урезан у душу и памћење српског народа и тако одјекује већ вековима кроз нашу историју скоро у правилним ритмовима. И сваки пут се тог датума српском народу деси нешто судбоносно, нешто преломно.

Крв за камен: више од милион живота за неколико километара стена

На планинским висовима изнад реке Соче вођене су неке од најкрвавијих битака Првог светског рата, које су однеле више од милион душа.