Светски дан хуманитараца: Солидарност на делу
Светски дан хуманитараца, 19. август, подсећа на људе који у ратовима, катастрофама и другим кризама ризикују и помажу најугроженијима.
Постоје тренуци у којима човеку нису потребне велике речи, већ неко ко ће му пружити руку. Када рат, земљотрес, поплава или нека друга несрећа оставе породице без дома, хране, воде и сигурности, хуманитарци су међу првима који стижу тамо где је помоћ најпотребнија. Управо њима посвећен је 19. август – Светски дан хуманитараца.
Овај датум установљен је како би се указало на значај хуманитарног рада, али и одало признање људима који своје знање, време и снагу стављају у службу других. Међу њима су професионалци различитих струка, волонтери и локални становници који у кризним подручјима помажу својим заједницама.
Светски дан хуманитараца уједно носи и снажну успомену на оне који су свој живот изгубили помажући другима. Датум 19. август изабран је у знак сећања на напад на хотел „Канал“ у Багдаду 2003. У том нападу страдали су представник Уједињених нација Сержо Вијеира де Мело и још 21 особа. Њихова жртва постала је симбол опасности којима су хуманитарни радници изложени док обављају свој посао.
Потреба за њиховим ангажовањем данас је већа него што би бројке могле да дочарају. Ратни сукоби, природне катастрофе, расељавања, сиромаштво и друге кризе остављају милионе људи без основних услова за живот. Хуманитарна помоћ зато обухвата много више од поделе хране или материјалне помоћи – она подразумева обезбеђивање воде, здравствене заштите, привременог смештаја, заштите и подршке људима који су се нашли у околностима које сами не могу да превазиђу.
У таквим ситуацијама посебно је важна помоћ која стиже до људи на терену. Иза сваке хуманитарне акције налазе се људи који организују помоћ, обезбеђују средства, разговарају с угроженима и често раде у условима у којима су и сами изложени опасности. Њихов допринос неретко остаје далеко од очију јавности, иако је управо њихов рад од пресудног значаја за оне који су остали без основне сигурности.
У Србији дугу традицију хуманитарног деловања има Српски Црвени крст. Основан је 1876. у Београду, а током своје историје учествовао је у бројним облицима пружања помоћи становништву. Данас његови запослени и волонтери спроводе различите програме, пружају подршку угроженим категоријама становништва и учествују у одговору на ванредне ситуације.
Хуманост, ипак, није везана искључиво за велике институције. Она почиње и много ближе – у комшилуку, школи, радном окружењу или локалној заједници. Неко ће издвојити новац, други време, трећи своје знање или физички рад. Суштина је иста: препознати туђу невољу и не окренути главу.
Зато Светски дан хуманитараца није само дан посвећен онима који се професионално баве хуманитарним радом. Он је и прилика да се подсетимо једне једноставне истине – да се снага једног друштва не мери само његовим богатством и развијеношћу, већ и спремношћу људи да помогну онима који су у невољи. И то не само у кризним, ратним и катастрофалним ситуацијама.
Међу таквима у и бројне црквене организације – свака Епархија има своје Добротворно верско старатељство, које на много начина помаже оне којима је помоћ потребна: од оброка, намирница, лекарских, зубарских, па све до правних и других услуга. Ту су и различите подружнице Кола српских сестара, које помажу ближњима на много начина – како у кругу сопствених заједница, тако и шире.
Међу српским народом, како у Србији, тако у региону и дијаспори – бројне су и приватне иницијативе и организације које се баве различитим видовима помоћи угроженима.
У свету у којем кризе постају све сложеније, хуманитарни рад захтева све више стрпљења, знања, средстава и храбрости. Али његов најважнији циљ остаје непромењен: да човек у тренутку највеће невоље зна да није заборављен и да неко долази да му помогне.
СПН је раније писао о Светском дану Брајевог писма.
