Свети син светих родитеља: Митрополит Максим постао стуб вере у православним земљама

Света породица Бранковић - породица светог Максима Епископа влахозаплоанинског. Фото: Пријатељ Божји

Живот светог Максима од почетка је био тежак. Његови племенити и свети родитељи – Стефан Слепи, последњи српски деспот из породице Бранковића, и његова супруга, касније света мати Ангелина Српска, били су његов узор и пример. Његов живот обележило је предано монаштво, мудрост и умеће мира.

Максим се најпре замонашио у манастиру Манасији. Притешњен од Турка, побегао је у Влашку, где је рукоположен за Митрополита влахозапланинског. Тамо је успео да измири завађене војводе Јована Радула и молдавског војводу Богдана, спречавајући рат и доносећи мир у регион.

Тамо где је престоловао, упамћен као велики доброчинитељ. Дела његова и бескрајна милост његове мајке у Влашкој и Молдавији стекла су поштовање народа и оставила снажан духовни траг.

Затим је Максим, с мајком Ангелином, као и са моштима свог оца и браће, пошао натраг у Србију. По повратку у Срем, Максим и Ангелина подигли су манастир Крушедол, који је постао породична задужбина и духовни центар. Тамо је Максим наставио службу као Митрополит сремски, а Ангелина је примила монашки чин и остала запамћена као Света мајка Ангелина.

Упокојио се 31/18. јануара 1516. Његове нетрулежне и чудотворне мошти и сада леже у манастиру Крушедол на Фрушкој гори.

СПН је раније писао о светој Литургији на Смедеревској тврђави у част свете мати Ангелине и њене породице.

Pročitajte takođe

Пастир који није напустио стадо: Свети митрополит Петар Дабробосански

Свети митрополит Петар Дабробосански (Зимоњић) остао је вечни симбол непоколебљиве вере и жртвене љубави, деливши до последњег часа страдање и судбину српског народа у Босни и Херцеговини.

Како је Свети Јован Крститељ пострадао због истине

Црква се сећа Усековања главе светог Јована Крститеља, који је пострадао јер је пред Иродом без страха осудио његово безакоње, остајући до краја веран Божјој истини.

Богородица Владимирска: чудотворна икона која спасава народ кроз векове

Икона Богородице Владимирске вековима је штит и духовни темељ народа, а њено чудесно спасење Москве од Тамерлана 1395. свечано се слави 8. септембра.

Свети Адријан и Наталија: Брачна љубав крунисана мучеништвом

Црква 8. септембра слави свете мученике Адријана и Наталију, који су остали пример вере и светости брака.

Свети нерукотворени лик Господа Исуса Христа: чудесна прича о Светом убрусу

Празник Преноса нерукотвореног лика Господа Исуса Христа, који се у православном календару обележава 29. августа (16. августа по старом календару).

Успење Пресвете Богородице: Мајка која никада не оставља свет

Патријарх Порфирије је у беседи на Велику Госпојину говорио о избору између човекове воље и воље Божје и њиховом месту у молитви.