Сабор Светог Јована Крститеља сабира верне у радости после Богојављења

Свети Јован Претеча и Крститељ. Фото: СПЦ Луксембург

Наша Црква је од најранијих времена установила да се сутрадан по Светом Богојављењу, односно 20. јануара по новом (7. јануара по старом) календару, празнује Сабор Светог Јована Крститеља.

Тај празник није настао случајно, већ као израз благодарности и поштовања према ономе који је био изабран да послужи тајни божанског крштења, ставивши своју руку на главу Господа Исуса Христа. Зато се одмах после Крштења Господњег саборно прославља Претеча, а празник носи назив Сабор јер се верни сабирају у храмовима ради молитве, песме и слављења Бога у част Светог Јована Крститеља.

Свети Јован Крститељ заузима посебно место у историји спасења. Он је последњи велики пророк Старог Завета и први сведок Новог.

Рођен је од праведних родитеља Захарије и Јелисавете, по Божјем обећању и чудесној вољи, у време када су они већ били у поодмаклим годинама. Још у утроби мајке своје, по предању Цркве, он је препознао долазак Спаситеља када је Пресвета Богородица посетила Јелисавету и заиграо од радости.

Оставши рано без родитеља, као дечак је отишао у пустињу и одвојио се од овог света. Господ и анђели старали су се о њему. Хранио се биљем и дивљим медом у саћу, није имао шивених хаљина него се облачио у камиље коже, и опасивао кожним ременом.

Одрастао је у строгости и молитви, припремајући се за службу коју му је Бог наменио. Када је дошао час, после година у пустињи, Јован је изашао на обале реке Јордан и почео да проповеда покајање, позивајући људе да очисте срца и припреме се за долазак Царства Божјег. Управо он је крстио Господа Исуса Христа у Јордану, сведочећи јављање Свете Тројице и испуњење Божјег промисла.

Због истине коју је неустрашиво говорио, разобличавајући безакоње и грех, Свети Јован је пострадао мученичком смрћу по наређењу цара Ирода. Његово тело ученици су сахранили у граду Севастији, где је постало предмет поштовања и молитвеног сећања верних.

Посебно место у црквеном предању заузима прича о часној десници руци Светог Јована Крститеља, оној којом је крстио Господа Христа. Према предању, свети јеванђелист Лука је ту руку пренео у Антиохију, где су је хришћани вековима чували као велику светињу, сведочећи о чудима која су се по молитвама пред њом догађала.

Током гоњења Цркве у време цара Јулијана, часна десница рука била је скривана како не би била поругана и уништена, али је после смрти цара поново изнета на поклоњење вернима.

Кроз историју, та светиња је преношена и чувана са великим страхопоштовањем, све док није свечано донета у Цариград уочи Светог Богојављења, што је доживљено као велики духовни догађај за цео хришћански народ.

Зато се Сабор Светог Јована Крститеља празнује са посебном радошћу управо после Богојављења, као благодарење Богу за Претечу који је својим животом, подвигом и мучеништвом посведочио истину Јеванђеља.

Црква позива верне да се тог дана саберу у молитви, прослављајући Бога и молећи Светог Јована Крститеља да се моли за нас, да бисмо се сабрали и у Цркви небеској и задобили радост вечног Богојављења.

Прочитајте шта је СПН писао о смислу богојављењског обичаја пливања за Часни крст.

Pročitajte takođe