Историја женског подвига: потрага за архивом Кола српских сестара
Владика Петар с представницом Кола српских сестара на отварању изложбе. Фото: СПЦ
У Етнографском музеју у Београду 23. децембра 2025. отворена је изложба под називом „У потрази за изгубљеном архивом“, у организацији Кола српских сестара „Београд 1903“, која кроз документа, сведочанства и истраживачки рад осветљава богато и сложено наслеђе тог женског удружења.
Благослов и молитвене поздраве патријарха Порфирија присутнима је пренео викарни Епископ топлички Петар. Свечано отварање водила је драмска уметница Весна Станковић, док су о концепту и поставци изложбе говориле ауторке Милена Шећеровић и Невенка Стеванчевић Николић.
Коло српских сестара основано је на Велику Госпојину 1903. године у Београду, на оснивачкој скупштини која је окупила око три хиљаде жена. Оснивање женског удружења у том историјском тренутку наилазило је на отпоре и подозрење, због чега је за првог председника изабрана Савка Суботић, истакнута друштвена делатница и заговорник националне слободе Срба у Аустроугарској. Потпредседник је била Делфа Иванић, док је дужност секретара поверена сликарки Надежди Петровић.
Назив удружења осмислио је Бранислав Нушић, док су прва правила Кола српских сестара, у сарадњи са Иваном Иванићем, усвојена 1907. године. Од свог оснивања, Коло је имало значајну улогу у хуманитарном раду, пружајући помоћ избеглицама, сирочади и удовицама, нарочито у временима ратних страдања и друштвених потреса.
Изложба „У потрази за изгубљеном архивом“ представља покушај да се сачува и обнови историјско памћење једне од најзначајнијих женских организација у српској историји, чији је рад оставио трајан траг у друштвеном и хуманитарном животу Србије.
СПН је раније писао о томе да је друга организација Кола српских сестара овог лета омогућио седмодневни боравак у Пожаревцу уз обилазак околине и креативне радионице за 21 дете с Космета.
Pročitajte takođe
Књига „Редни број смрти“ чува имена 11.219 козарачке деце жртава логора НДХ
У Светосавском културном и медијском центру СПЦ у Земуну 18. маја биће представљена књига „Редни број смрти” о страдању 11.219 козарачке деце у НДХ.
Ризница историјске грађе: Архив СПЦ отворио врата истраживачима
Архив СПЦ у Сремским Карловцима припрема изложбу о митрополиту Стефану Стратимировићу и наставља рад на очувању вредне архивске грађе.
Вера која пламти упркос спаљеним моштима: свети Сава у срцу народа
Спаљивање моштију Светог Саве 1594. године на Врачару представља један од најтрагичнијих догађаја у српској историји и симбол страдања под турском влашћу.
Изложбе које опомињу и уклањање усташких обележја широм света
Поводом дана пробоја логораша из Јасеновца, Музеј жртава геноцида отворио изложбу и покренуо једну светску иницијативу.
Грчки свештеник: Наслеђе Византије превазилази националне оквире
Византијско наслеђе није ограничено на један народ, већ представља темељ идентитета православних широм света, поручио је протопрезвитер Георгиос Кацоунис из Грчке Цркве.
Грузија кроз историју: од Сакартвела до Багратиона – прича о идентитету
Називи Грузије и историја њених владарских династија откривају сложен спој језика, традиције и политичке моћи који је обликовао идентитет ове земље.