Историја женског подвига: потрага за архивом Кола српских сестара

Владика Петар с представницом Кола српских сестара на отварању изложбе. Фото: СПЦ

Владика Петар с представницом Кола српских сестара на отварању изложбе. Фото: СПЦ

У Етнографском музеју у Београду 23. децембра 2025. отворена је изложба под називом „У потрази за изгубљеном архивом“, у организацији Кола српских сестара „Београд 1903“, која кроз документа, сведочанства и истраживачки рад осветљава богато и сложено наслеђе тог женског удружења.

Благослов и молитвене поздраве патријарха Порфирија присутнима је пренео викарни Епископ топлички Петар. Свечано отварање водила је драмска уметница Весна Станковић, док су о концепту и поставци изложбе говориле ауторке Милена Шећеровић и Невенка Стеванчевић Николић.

Коло српских сестара основано је на Велику Госпојину 1903. године у Београду, на оснивачкој скупштини која је окупила око три хиљаде жена. Оснивање женског удружења у том историјском тренутку наилазило је на отпоре и подозрење, због чега је за првог председника изабрана Савка Суботић, истакнута друштвена делатница и заговорник националне слободе Срба у Аустроугарској. Потпредседник је била Делфа Иванић, док је дужност секретара поверена сликарки Надежди Петровић.

Назив удружења осмислио је Бранислав Нушић, док су прва правила Кола српских сестара, у сарадњи са Иваном Иванићем, усвојена 1907. године. Од свог оснивања, Коло је имало значајну улогу у хуманитарном раду, пружајући помоћ избеглицама, сирочади и удовицама, нарочито у временима ратних страдања и друштвених потреса.

Изложба „У потрази за изгубљеном архивом“ представља покушај да се сачува и обнови историјско памћење једне од најзначајнијих женских организација у српској историји, чији је рад оставио трајан траг у друштвеном и хуманитарном животу Србије.

СПН је раније писао о томе да је друга организација Кола српских сестара овог лета омогућио седмодневни боравак у Пожаревцу уз обилазак околине и креативне радионице за 21 дете с Космета.

Pročitajte takođe

Милан Ракић: Песник, дипломата и косовски витез

Милан Ракић је спојио париску елеганцију и дипломатију са дубоким родољубљем. Он је стварао бесмртну поезију с пушком у руци, ослобађајући Приштину.

Сто шест година од упокојења митрополита Митрофана Бана

Његову службу обележиле су реформе црквене управе, уређење положаја свештенства и старање о светињама Цетињске митрополије

Маричка битка: Крваво предвечерје Косовског боја 1371.

Пораз Мрњавчевића на Марици 1371. изменио је ток балканске историје. Изненадни ноћни препад Османлија код Черномена означио је почетак краја Српског царства.

Тајна Шћепана Малог: Човек који је променио историју Црне Горе

Прича о човеку непознатог порекла који је ујединио црногорска племена, успоставио закон и владао као руски цар, све до трагичног атентата у Острогу.

Кроз Капију слободе: Пробој Солунског фронта

Пробој Солунског фронта 1918. донео је слободу Србији, сломио Централне силе и ушао у историју као један од најблиставијих војних подухвата.

Обичаји на Усекованије: дан строгог поста и сећања на мучеништво

Празник Усекованија главе Светог Јована Крститеља обележава се 11. септембра, уз сећање на пророка који је пострадао бранећи истину и правду.