Историја женског подвига: потрага за архивом Кола српских сестара

Владика Петар с представницом Кола српских сестара на отварању изложбе. Фото: СПЦ

У Етнографском музеју у Београду 23. децембра 2025. отворена је изложба под називом „У потрази за изгубљеном архивом“, у организацији Кола српских сестара „Београд 1903“, која кроз документа, сведочанства и истраживачки рад осветљава богато и сложено наслеђе тог женског удружења.

Благослов и молитвене поздраве патријарха Порфирија присутнима је пренео викарни Епископ топлички Петар. Свечано отварање водила је драмска уметница Весна Станковић, док су о концепту и поставци изложбе говориле ауторке Милена Шећеровић и Невенка Стеванчевић Николић.

Коло српских сестара основано је на Велику Госпојину 1903. године у Београду, на оснивачкој скупштини која је окупила око три хиљаде жена. Оснивање женског удружења у том историјском тренутку наилазило је на отпоре и подозрење, због чега је за првог председника изабрана Савка Суботић, истакнута друштвена делатница и заговорник националне слободе Срба у Аустроугарској. Потпредседник је била Делфа Иванић, док је дужност секретара поверена сликарки Надежди Петровић.

Назив удружења осмислио је Бранислав Нушић, док су прва правила Кола српских сестара, у сарадњи са Иваном Иванићем, усвојена 1907. године. Од свог оснивања, Коло је имало значајну улогу у хуманитарном раду, пружајући помоћ избеглицама, сирочади и удовицама, нарочито у временима ратних страдања и друштвених потреса.

Изложба „У потрази за изгубљеном архивом“ представља покушај да се сачува и обнови историјско памћење једне од најзначајнијих женских организација у српској историји, чији је рад оставио трајан траг у друштвеном и хуманитарном животу Србије.

СПН је раније писао о томе да је друга организација Кола српских сестара овог лета омогућио седмодневни боравак у Пожаревцу уз обилазак околине и креативне радионице за 21 дете с Космета.

Pročitajte takođe

Берлински конгрес 1878: рат без олова или решење српског питања? 1 део

Прошао је скоро један и по век од чувеног конгреса у Берлину на ком је и Србија потражила своје место под сунцем и подигла глас против европских сила.

Свети Вид: исцелитељ, заштитник очију и страдалник за Христа

Светитељ, који је дубоко уткан и урођен у српској народној традицији.

Видовдан:празник као идентитет једног народа 2.део

Видовдан има посебно значење у свести нашег народа. Значење толико посебно да је урезан у душу и памћење српског народа и тако одјекује већ вековима кроз нашу историју скоро у правилним ритмовима. И сваки пут се тог датума српском народу деси нешто судбоносно, нешто преломно.

Видовдан:празник као идентитет једног народа 1 део

Видовдан има посебно значење у свести нашег народа. Значење толико посебно да је урезан у душу и памћење српског народа и тако одјекује већ вековима кроз нашу историју скоро у правилним ритмовима. И сваки пут се тог датума српском народу деси нешто судбоносно, нешто преломно.

Крв за камен: више од милион живота за неколико километара стена

На планинским висовима изнад реке Соче вођене су неке од најкрвавијих битака Првог светског рата, које су однеле више од милион душа.

Непознати „детаљи“ о победи у Великом рату пред публиком у „Прометеју“

Ексклузивно: У „Прометеју“ у Новом Саду одржана је промоција књиге о улози Срба из Аустроугарске у победи у Великом рату аутора др Милана Мицића, историчара и књижевника.